Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Work and Travel za 2012 godinu, prijave u toku!
Bira između Minhena i Berlina
Aleksandar Mitić iz Orlovata kod Zrenjanina pre upisa na Tehnološki fakultet u Novom Sadu nije razmišljao šta će studirati. Oduvek je želeo da bude „naftaš“. Trenutno je student pete godine naftno-petrohemijskog inženjerstva na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Upisao je deseti semestar, a do diplome ga deli samo jedan ispit i diplomski rad. Ima prosečnu ocenu 9,95, a proglašen je i studentom generacije.
- Ništa mi nije palo sa neba. Bio sam Vukovac, iako sam kao gimnazijalac od Orlovata do Zrenjanina u oba pravca dnevno putovao više od 60 kilometara. Učio sam, pobeđivao na takmičenjima iz hemije i matematike. Na fakultetu sam sve radio temeljno i opširno - priča Aleksandar Mitić.
Kao brucoš svakodnevno je sebi postavljao obavezu - da upiše drugu godinu, dobije smeštaj u studentskom domu, kredit. To mu je garantovalo da se iz velikog grada neće kao gubitnik vratiti u Orlovat.
- Kada sam na prvim ispitima dobio desetke, poručio sam ocu da sam definitivno izneverio njegova očekivanja. Otac je želeo da održim porodičnu tradiciju i radim kao železničar - kaže Mitić.
Posle prvih desetki, izgubio se strah od neuspeha. Momak iz Orlovata je osim studentskog kredita dobio i univerzitetsku stipendiju, kasnije i stipendiju nemačke fondacije „Dadov“.
- Kao stipendista „Dadova“ dva puta sam bio na studijskom usavršavanju na univerzitetima u Berlinu i Minhenu. Za naše uslove ta stipendija nije mala i iznosi 600 evra. Na oba univerziteta sam osvojio plakete za radove iz struke, ali i za nemački jezik - objašnjava budući „naftaš“.
Na primedbe da su studenti sa izrazito visokim prosekom štreberi i bubalice koji ne izlaze u diskoteke, kafiće, ne bave se sportom i nemaju hobije, Mitić odgovara da su to predrasude.
Lična karta
- Student: Aleksandar Mitić
- Mesto: Orlovat kod Zrenjanina
- Fakultet: Tehnološki u NS
- Prosek ocena: 9,95
- Godina studija: 10. semestar
- To ne važi za mene jer sam pravi Lala. Kad se sa društvom nađem u bircuzu, iza nas ostane gomila pivskih boca. To mi je navika iz Minhena. Bavarci imaju dobro pivo, ali je skupo, pa kada se vratim, postanem klijent Čelareva. Slab sam i na razne vrste muzike, ali kad potegnem, isključivo tipujem na tamburaše, a uz njih i na snaše - kaže stipendista „Dadova“.
Aleksandar posle diplome može da radi na novosadskom Tehnološkom fakultetu ili u „Naftnoj industriji Srbije“, ali je već odlučio da doktorske studije nastavi na univerzitetu u Berlinu.
- Odlučio sam se za Berlin jer je taj deo Nemačke ravan, pa me podseća na Banat. Dobar je i univerzitet u Minhenu, ali grad je okružen planinama, pa se tamo osećam skučeno. Dok ne doktoriram, radiću u istraživačkom centru berlinskog fakulteta, a do tada majka Srbija nek pričeka. Ako bude nekih pomaka nabolje, o čemu se priča od mog rođenja, vratiću se.
Posle diplome vojska
- U Berlin putujem posle poslednjeg ispita, a tamo ću pripremati diplomski rad. Nakon diplomiranja, odslužiću vojni rok, ali onako kako su to činili moj otac, stričevi i dedovi. U uniformi i vojničkom stroju. Posle vojske nastavljam sa obrazovanjem - kaže Aleksandar Mitić.