BU pet puta bolji od sveučilišta!
(Press) - Beogradski univerzitet na 299. mestu, a zagrebački tek na 1449. Od hrvatskih bolji i kragujevački i novosadski univerzitet. Jedino Ljubljana bolja od nas.
Da se Hrvatska nikako ne može zvati zemljom znanja, dokaže se barem dvaput godišnje. Toliko često „Vebometrik" objavi rang-listu najboljih svetskih univerziteta na kojoj se baš nikada među prvih hiljadu ne nađe nijedan hrvatski. Da cela situacija bude još bolnija po Hrvate, Beogradski univerzitet ih na najnovijoj listi gleda s visokog 299. mesta. I Novosadski univerzitet, koji je na 800. mestu, bolje je rangiran od bilo kog hrvatskog, kao i Kragujevački, koji je zauzeo 1157. mesto.
Početkom ovog meseca objavljena je najnovija rang-lista, prema kojoj je zadarski univerzitet, koji se našao na 1254. mestu, najuspešniji u Hrvatskoj. Sledi ga Univerzitet u Zagrebu, koji je zauzeo 1449. mesto, a splitski se našao na 3737. mestu, prenosi „Večernji list".
Koliko god ti podaci porazno zvuče po Hrvate, činjenica je da su „Vebmetriksovi" rezultati pre šest meseci bili još „tragičniji". Tada je najbolje rangiran bio Filozofski fakultet u Zagrebu, koji se našao na 1617. mestu, dok je Univerzitet u Zagrebu zauzeo 1912. mesto. Znak da se, ipak, napredovalo pokazao je Univerzitet u Splitu, koje je pre pola godine na listi bio pod brojem 3798, kao i zadarski univerzitet, koji se na prošloj lestvici nalazio na 2266. mestu.
Koliko god bilo „bolno" videti loše rangirane hrvatske visokoškolske ustanove, mnogo veći udarac dožive neki od najpoznatijih evropskih univerziteta - britanski, francuski, nemački, italijanski - kada vide da ih nema ni među prvih 45 na svetskoj rang-listi. Tačnije, jedini evropski univerzitet među najboljih 50 u svetu, švajcarski ETH, našao se na 46. mestu.
Prvih deset mesta tradicionalno je rezervisano za američke univerzitete. MIT (Massachusetts Institut of Technology) je drugu godinu zaredom na prvom mestu. Sledi ga Harvard, pa Stenford i Berkli, a Kornel je na visokom petom mestu.
Dva najveća slovenačka univerziteta prošla su dobro. Univerzitet u Ljubljani našao se u samom vrhu, tačnije na 201. mestu od gotovo četiri hiljade rangiranih univerziteta u svetu, a mariborski je zauzeo 667. mesto.
Hrvati se pitaju zašto su tako loši i u čemu je problem. Odgovor je, kažu na fakultetima, u metodologiji rangiranja univerziteta. Kriterijumi po kojima se radi rang-lista, naime, jesu vidljivost na svetskoj mreži, kao i uticaj internet stranice univerziteta. A hrvatski fakulteti nemaju objedinjeni veb prostor. Do sada je na Univerzitetu u Zagrebu nekoliko puta najavljeno da će se krenuti s objedinjavanjem veba jer bi samo taj potez mogao najveće hrvatsko „sveučilište" bitno da pomakne napred na rang-lestvici najboljih svetskih univerziteta. Dok se to ne dogodi, Hrvati mogu da se teše nimalo blistavim činjenicama da su od zemalja u okruženju lošije plasirani tek univerziteti u BiH i Makedoniji. Tako je, na primer, najbolje rangiran univerzitet iz BiH sarajevski, za oko 1.400 mesta lošije plasiran od najuspešnijeg hrvatskog, Univerziteta u Zadru.