Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Work and Travel za 2012 godinu, prijave u toku!
Departman za agroekonomiju i agrobiznis Ekonomskog fakulteta u Subotici uključio se u projekat Međunarodne mreže za uporednu analizu poljoprivrednih gazdinstava
(Gradjanski list) - Departman za agroekonomiju i agrobiznis Ekonomskog fakulteta u Subotici uključio se ove godine u projekat Međunarodne mreže za uporednu analizu poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka (IFCN). Ovaj istraživački centar, čije je sedište na Univerzitetu u nemačkom gradu Kilu, okuplja predstavnike iz 78 država sveta koje pokrivaju 95 odsto svetske proizvodnje mleka.
– Srbija je, zahvaljujući naučnom timu našeg fakulteta, ove godine bila prvi put deo te mreže. Istraživali smo ekonomsko stanje u proizvodnji sirovog mleka, ali i u ostalim karikama ovog lanca – od proizvođača do potrošača. Kada je u pitanju proizvodnja sirovog mleka, napravili smo bazu podataka na osnovu uzorka od 24 gazdinstva u Severnobačkom, Zapadnobačkom i Severnobanatskom okrugu – kaže dr Rade Popović, član naučnoistraživačkog tima sa subotičkog Ekonomskog fakulteta.
Prema njegovim rečima, na bazi tog uzorka izvedeni su prosečni prinosi po grlu i urađena je ekonomska kalkulaciju troškova proizvodnje i dobiti, u zavisnosti od veličine gazdinstva. Slika koju smo dobili pokazuje da, u poređenju s ostalim zemljama uključenim u projekat, imamo niži nivo mlečnosti po osnovnom stadu, niži nivo produktivnosti po radnom satu radnika, kao i niži profit u gazdinstvima s manjim stadom (do deset krava), dok su gazdinstva s većim brojem grla (84) ostvarila ekonomski profit.
Neisplativo držati manje od 29 krava
– Ono što ipak omogućuje manjim gazdinstvima kod nas da opstaju jeste to što u troškove proizvodnje ne računaju svoj rad i rad članova domaćinstva pa im u konačnoj računici ostaje mala zarada u džepu – kaže dr Rade Popović.
Naš sagovornik napominje i da je i u svetu pomerena donja granica isplativosti proizvodnje mleka s obzirom na veličinu stada, te da ona sada iznosi 29 krava.
– Tek gazdinstva sa 30 i više krava ostvaruju ekonomski profit. Ukrupnjavanje stada je zakonitost koja se ne dešava samo kod nas nego u celom svetu. Srbija je trenutno na 52. mestu u svetu po proizvodnji mleka sa 1,7 miliona tona na godišnjem nivou, što je 0,25 odsto ukupne svetske proizvodnje – ističe Popović.
Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su početkom decembra na konferenciji održanoj na Ekonomskom fakultetu. Učesnici konferencije bili su partneri čiji je interes praćenje svetskih pokazatelja u proizvodnji mleka, među kojima su predstavnici države, mlekara i udruženja poljoprivrednika.
Prosek ili gubici
– Dobijeni podaci mogu biti, pre svega, od koristi našim poljoprivrednicima koji sada mogu uporediti svoje prosečne prinose i videti gde se njihovo domaćinstvo nalazi na toj skali – kaže sagovornik i ističe da njihovi prinosi i profit moraju biti barem u evidentiranom proseku ili bolji da bi opstali u dužem periodu. U protivnom, oni će dugoročno gubiti svoju konkurentsku poziciju i stvaraće gubitke.
Saradnja Ekonomskog fakulteta sa IFCN-om je u začetku i, prema očekivanjima našeg tima, naredne godine treba da donese još bolje rezultate.
– Problemi jedino mogu nastati u finansiranju našeg učešća u ovom projektu jer on dosta košta, pa nam je važna saradnja s partnerima zainteresovanim za njegove rezultate. Zasad smo dobili podršku Ministarstva poljoprivrede, pokrajinskog sekretarijata i mlekara, jer, zahvaljujući dobijenim podacima o proizvodnji u zemljama članicama, imamo uvid u informacije o globalnim dešavanjima u svetskoj proizvodnji mleka i konkurentskoj poziciji sopstvene zemlje – zaključio je dr Popović.