fascikla.com - studiraj i uživaj!

Dva veka pravnih nauka

(Politika) - Beogradski Pravni fakultet je vršnjak onih u Atini i Cirihu, a stariji od pravnih fakulteta Sofije, Bukurešta, Bratislave, Trsta. Od tri profesora i devet studenata, beogradski Pravni fakultet danas je izrastao u jednu od najvećih evropskih visokoškolskih ustanova.

Šest hiljada studenata, dve hiljade apsolvenata, 115 profesora... Fakultet je dugo tragao za datumom svog utemeljenja i doskoro je kao godina osnivanja smatrana 1841, kada je počeo sa radom beogradski Licej. Ipak, odlučeno je da se za početak izučavanja pravnih nauka u Srbiji uzme 1808. godina, tada je osnovana Dositejeva Velika škola, na kojoj su se osim prava izučavali i filozofija i tehničke nauke.

Na predavanja uz šifru

Dva veka od osnivanja mnogo toga je drugačije – sve se čini da se studenti na fakultetu osećaju kao zaposleni koji su došli na posao. A kad odu kući, to čine sa saznanjem da su nešto uradili. I zaista, ovde se nalazi i biblioteka, internet čitaonice, multimedijalna konferencijska sala, kafić, banka, pa se ne mora u grad za razna plaćanja.

Na jednom od 14 infokioska koji su postavljeni u unutrašnjosti zgrade student uvek može da sazna šta se u tom trenutku dešava na fakultetu, gde je profesor kojeg traži, kad počinju vežbanja iz predmeta koji ga interesuje, koja su predavanja u toku, kako izgleda raspored ispita.

Dovoljno je da ukuca svoju šifru, kao na bankomatu, i za tili čas pred njim će se pojaviti svi podaci koji ga interesuju.

Studenti nose i kartice koje ukucavaju na ulasku u amfiteatar i na taj način prijavljuju svoje prisustvo, što će im kasnije olakšati polaganje. Svako od njih ima pravo na tri besplatna ispita, a na prvoj godini brucoši dobijaju i besplatne udžbenike. Na pravima su sada svi predmeti jednosemestralni, studenti su još tokom upisa, u oktobru prošle godine, dobili raspored polaganja u januaru: čim su krenuli na predavanja znali su kod kojeg profesora će polagati ispit.
U ovom visokoškolskom zdanju su i moderne čitaonice sa galerijama, i više od 200 internet priključaka.

Udžbenici su kompjuterski obrađeni, odnosno skenirani, a priključkom na mreže inostranih fakulteta postali su dostupni i strani udžbenici.

Sudnica za vežbanja

Na fakultetu je jedna učionica preuređena u sudnicu gde se održavaju vežbanja, tu dolaze sudije i advokati, otvorena je i pravna klinika u kojoj studenti pod nadzorom advokatske komore daju besplatnu pravnu pomoć građanima iz obligacija, porodičnog prava i krivice.

Doktori pravnih nauka iz Bostona ili Pariza više ne moraju da dolaze u Beograd, predavanja se sada slušaju preko video-bima u konferencijskoj sali, a u njoj se povremeno održavaju i seminari uz učešće uticajnih ličnosti iz celog sveta, opet posredstvom usavršene kompjuterske tehnike.
U trećem veku postojanja Pravni fakultet sve više radi i kao profitni centar. Ovde sa ponosom ističu da poslednjih godina i sam fakultet zarađuje i da je udeo republičkog budžeta u finansiranju ove visokoškolske ustanove pao na manje od 50 procenata.

Zarada se ostvaruje i od knjižare, suvenirnice u kojoj se prodaju duksevi i majice sa logom fakulteta, od fotokopirnice... Pravni ima i svoju izdavačku delatnost, pa tako nijedan profesor ne štampa svoje knjige u drugim izdavačkim kućama.

Osim knjige iz oblasti pravnih nauka, štampaju se i druge, nedavno je objavljena i jedna o beloglavom supu u sklopu turističke promocije Srbije.

Fakultet je postao redovan izlagač na Sajmu knjiga, a dekan Mirko Vasiljević kaže da će izdavačku delatnost i dalje širiti. Zajedno sa „Službenim glasnikom”, uskoro će biti objavljena sabrana dela Miodraga Jovičića i Dragoljuba Jovanovića. U planu su i dela drugih uglednih pravnika, naučnika i umetnika.

Mnogi studenti kažu da Pravni ima jedno od najboljih mesta za izlazak u Beogradu. Kafić „Bona fides” je kultno sastajalište akademaca, koje petkom i subotom ima produženo radno vreme.
„Bona fides”, kompjuteri na galerijama, komforne čitaonice... Zato ne čudi što polovina studenata koje tamo možete videti kako piju kafu ili uče u tišini i nije sa Pravnog – već sa drugih fakulteta.

Predsednici vlada, akademici, profesori

Na Pravnom fakultetu obrazovalo se više od 50.000 diplomiranih pravnika, 1.200 magistara i 830 doktora nauka, osam predsednika i potpredsednika vlada, 15 ministara, 19 profesora ovog fakulteta bili su ili jesu akademici, a njih 15 rektori Beogradskog univerziteta.

Dekan Pravnog fakulteta profesor dr Mirko Vasiljević ističe da su još od osnivanja u njegovim amfiteatrima predavali profesori koji su se školovali na uglednim evropskim univerzitetima u Parizu, Ženevi, Beču, Budimpešti… i tako u mlade naraštaje unosili evropski duh i ideje. Poznati evropski univerziteti školovali su velika pravnička pera tadašnje Srbije – Stojana Novakovića, Jovana Steriju Popovića, Branislava Nušića, Slobodana Jovanovića, Živojina Perića, Radomira Lukića, Tomu Živanovića.

Mnogi profesori ovog fakulteta bili su gostujući predavači na Sorboni, u Oksfordu, Kembridžu, Gracu, Moskvi, Pragu.

Bolonja

Pravni fakultet prima hiljadu i po studenata godišnje, od kojih su za 600 predavanja besplatna, a ostali se sami finansiraju. Idealno bi, po rečima dekana, bilo da se upisna kvota ograniči na hiljadu brucoša. Međutim, problem su i privatni fakulteti gde nema ograničenja upisa.
– Nešto ozbiljno škripi u primeni Bolonjske deklaracije na Beogradskom univerzitetu: u praksi dolazi do srozavanja kriterijuma visokog školstva. U osnivanju nekih fakulteta meni se čini da je motiv sticanje profita, a ne edukacija, što je samo po sebi suprotno osnovnoj misiji univerziteta – kaže profesor Vasiljević.

Za razliku od Srbije (ili Ukrajine, gde ima čak 400 privatnih pravnih fakulteta!), u zapadnoevropskim zemljama praktično i nema privatnih fakulteta iz oblasti pravnih nauka, da bi se očuvao visok standard kada je reč o školovanju budućih državnih činovnika. Samo je u Nemačkoj osnovan privatni pravni fakultet, ali on može da školuje stručnjake samo za rad u privredi, a ne i u državnim organima.

Notari i budžetski savetnici

Studentima Pravnog fakulteta pružaju se široke mogućnosti za zaposlenje. Specijalizacijom se stiču aktuelna zvanja stečajnog upravnika, za berzansko poslovanje, korporativno upravljanje, reviziju i budžetski postupak, a perspektivno je i izučavanje prava Evropske unije, za koje je nastava isključivo na engleskom jeziku.

Biti poreski savetnik građanima i preduzećima takođe je profitabilno zanimanje. Donošenjem novog zakona predviđeno je da se uskoro sudovi rasterete vanparničnih postupaka, depozitnih poslova i overa, pa će ta oblast preći na javne beležnike, odnosno notare. Predviđeno je da na 15.000 stanovnika bude zaposlen jedan notar.