Galerija svetitelja i grbova
(Gradjanski list) - Petrovaradinska tvrđava je danas sinonim za Akademiju umetnosti i brojne ateljee. Svetislav Stanković je završio Poljoprivredni fakultet, koji se u to vreme nalazio na Tvrđavi. A da je tada postojala likovna akademija, verovatno bi studirao umetnost jer su život i vreme pokazali i dokazali da je nesporno talentovan umetnik. Petrovaradinska tvrđava svakako bi mu bila nezaobilazna u izboru profesije. Čak je i kuću sagradio nekoliko kilometara povrh Tvrđave.
– Prvu istinsku spoznaju o sopstvenom talentu za umetnost saznao sam kroz crtanje i vajanje, još u rodnom selu Popovce, kod Lebana, na jugu Srbije, gde sam kao mlado bosonogo čobanče stalno nosio oštar nožić i nešto deljao, šarao štapove od leske, rezbario figure životinja po drvetu, savijao trube od kore, znao čak i frulu da napravim. Kasnije, tokom školovanja, moji likovni radovi su redovno hvaljeni, visoko ocenjivani i izlagani na izložbama. Nikome to, međutim, pa ni meni samom, nije bio signal da bih možda mogao postati dobar umetnik, pa sam bespogovorno poslušao roditelje i upisao i završio Poljoprivrednu školu u Leskovcu, potom i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – kaže Svetislav Stanković.
"Spasonosna" ideja
Pripremajući se za penziju, kako napominje, razmišljao je šta bi mogao raditi i skoro slučajno došao na "spasonosnu" ideju.
– Nisam naučio da se odmaram ne radeći ništa i zato me je stalno kopkalo šta ću s viškom vremena. U tome mi je pomogao jedan, naizgled slučajan, a hoću da verujem ipak sudbonosni detalj. Neposredno pred odlazak u penziju, na pijaci, onako u prolazu, primetio sam komplet od tri alatke za rezbarenje. Štrecnuo sam se i uzbudio jer kao da mi je nešto kazalo da je to za mene i da će mi rešiti sve dileme. Naravno, kupio sam i, odmah po dolasku kući, u šupi pronašao komad orahovine i na njemu počeo rezbariti novi grb SRJ, koji je upravo tih dana bio objavljen u svim novinama. Uspelo je iznad svih očekivanja. Bio sam presrećan shvativši da mi rezbarenje lako ide i čini me prezadovoljnim – objašnjava Svetislav ponovni susret sa svojim naizgled zamrlim darom.
U traženju motiva za svoju umetnost, iako nije vernik, Svetislav se ipak (pri)setio srpske tradicije i da svaka kuća na zidu drži ikonu krsne slave, pa je za početak želeo da uradi kolekciju najpoznatijih svetaca.
– Prijateljima i rođacima poklonio sam željene ikone, a onima koji su ih naručili, naplaćivao sam iako u principu ne radim da bih zarađivao. Supruga i ja imamo solidne penzije i sasvim dovoljno novca za lekove i hranu, a drugo nam i ne treba. Najzadovoljniji sam kada sam u mogućnosti da urađeno okačim i izložim u svojoj kućnoj galeriji. U početku nisam ni mislio da ću svoje radove prodavati, ali vremenom sam počeo jer nemam dovoljno prostora da sve urađeno izložim, a prijatelji i kritičari su me ubedili da je sebično i besmisleno ne staviti svoju umetnost i na uvid drugima – kaže Svetislav.
Unikatno bojenje
Iako je amater, njegovo stvaralaštvo su videli, procenjivali i ocenjivali mnogi ugledni, poznati i priznati likovni umetnici i kritičari. Isticali su da njegovu tehniku izrade ikona u duborezu retko ko primenjuje, a da je u bojenju ikona apsolutno unikatan, jer bojom ne boji drvo, već jednostavno ističe karakteristike izvajanog.
– Ovaj posao mi donosi nešto novca i znatno više poznanstva, grubo bi bilo reći slave, ali je od toga mnogo bitnija činjenica da me ovaj rad duhovno ispunjava i fizički relaksira. U svemu uživa i moja supruga Mira, penzionisani agronom, koja mi je najiskreniji i najbolji kritičar, mada primedbe ne prihvatam uvek, ali na kraju sve bude kompromisno i na opšte zadovoljstvo. Najviše uživam dok radim ikone, ali u poslednje vreme radim monolitne ramove, zaštitne znakove, unikatne ambleme i grbove, hrišćanske relikvije... Otkad su usvojeni novi grbovi Srbije i Vojvodine, sve više mi ih naručuju za službene prostorije ljudi iz protokola raznih državnih ustanova.
Ikonu svetog Save poklonio je Hilandaru, tri pokrajinska grba darovao je Skupštini Vojvodine. Grb Novog Sada, naravno, poklonio je gradonačelniku, a upravo je završio 50 grbova vojvođasnkih gradova i mesta, koje će pokloniti Muzeju Vojvodine. U pripremi je i prva izložba, i to u najreprezentativnijoj novosadskoj galeriji – Galeriji Akademije nauka.