Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
I pre je Srbija preko Vojvodine išla u Evropu
(Dnevnik) - Otvaranjem novog studentskog doma, obnovljenog zdanja nekadašnje zgrade Preparandije i svečanom akademijom u somborskom Narodnom pozorištu, obeleženo je 230 godina od osnivanja “Norme” Avrama Mrazovića, preteče visokog obrazovanja na slovenskom jugu, čiji je baštinik današnji Pedagoški fakultet, sa svojim dekanom prof. dr Draganom Solešom na čelu. Proslavu jubileja bez presedana u Srba svojim prisustvom uveličali su i predsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Bojan Pajtić, rektorka Novosadskog Univerziteta prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, gotovo svi rektori i dekani srpskih državnih univerziteta i fakulteta, potpredsednici Pokrajinske skupštine Siniša Lazić i Branimir Mitrović...
Dr Pajtić je, otvarajući studentski dom “Dr Zoran Đinđić”, naglasio da je, zahvaljujući novim ustavnim rešenjima, pokrajinska vlada imala mogućnost da u ovaj dom uloži više od 300 miliona dinara.
– Nikoga ne treba da čudi što dom, gde je obezbeđen smeštaj za 154 studenta, nosi ime dr Đinđića, koji je ne samo bio i sam profesor Univerziteta već i duboko ubeđen da svako može napredovati samo ako ulaže u vlastito obrazovanje – rekao je Pajtić.
Ovaj Studentski dom izgrađen je i opremljen pre svega s tri mliona evra iz Pokrajinskog fonda za kapitalne investicije, a pokrajinski premijer je podelio i ključeve studentima prvim stanarima.
Kako je koren visokoškolskog obrazovanja na slovenskom jugu začet baš u somborskoj „Normi“ i, kasnije, Preparandiji, povodom 230 godina od početka “Normalnih tečajeva srpskih narodnih učitelja” deo svečanosti je održan i pred zgradom netom rekonstruisane Preparandije, legatom srpskog patrijarha Georgija Brankovića, jednog od najvećih neimara u srpskom školstvu. Tu su se brojnim gostima i studentima obratili prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerej-stavrofor prof. dr Predrag Puzović, te predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Aleksandar Jovanović, istakavši ulogu somborskog nukleusa visokom obrazovanju Srba.
– Veliki su to ljudi u našim životima i svako od nas pamti svog učitelja. Onda mora biti da i naši učitelji pamte svoje učitelje. I kad bismo tako krenuli unazad, generaciju po generaciju, stigli bismo do “Norme”. Za doba kada je zdanje u porti somborske Svetođurđevske crkve primalo svoje prve polaznike Vuk veli da u Srbiji “na sto sela nije bilo svuda nijedne škole”, jer sem sveštenih lica niko nije umeo čitati ni pisati – kazao je na svečanoj akademiji pokrajinski premijer Bojan Pajtić. – Od 12 savetnika u Praviteljstvujušćem sovjetu samo su dvojica umela da se potpišu.
Tek 1830, na Vukov nagovor, otvara se Velika škola u Beogradu, a na njeno čelo biva doveden Dimitrije Isailović, dotadašnji profesor Učiteljske škole u Somboru. U školama prvih godina života slobodne Srbije naročito je naglašena uloga Vojvođana, koji su mnogo učinili za intelektualno podizanje još slabe i izmučene Srbije, a upravo u Somboru je Srbija naučila koliko su joj i znanje i nacionalna svest važni da krene putem boljitka. Misija Srba u Vojvodini oduvek je bila upravo to; mi smo od Mrazovića do danas imali zadatak da svakom građaninu Srbije približimo evropske vrednosti, jer Evropa nije obaveza, nego potreba i sudbina.