Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Inflacija diže cene
(Press, Ivana Dugalić) - Beogradski univerzitet, kao najveći u zemlji, i ove godine će primiti najveći broj studenata. Prema predlogu Univerziteta, na 31 fakultet trebalo bi da bude primljeno ukupno 15.299 brucoša. Od tog broja, 9.079 studenta trebalo bi da bude finansirano iz budžeta Republike Srbije, dok bi njih 6.220 moralo samostalno da se finansira.
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević kaže da bi raspon školarina trebalo da pretrpi manje izmene u odnosu na prethodnu godinu.
- Broj mesta i školarina na svim fakultetima biće u rangu prošlogodišnjih. Moguće je da će školarina biti veća za procenat inflacije i to će se uskoro znati. Dekani svih fakulteta napravili su predloge upisnih kvota, ali za predloge školarina mora još malo da se sačeka - kaže Kovačević.
On budućim studentima savetuje da prate tržište rada i da prema tim potražnjama izaberu buduće zanimanje.
- Generalno je slabo interesovanje za prirodne fakultete, kao što su hemija, fizika, fizička hemija, matematika, biologija. To su zanimanja koja kod nas nisu isplativa. Potrebno je puno rada da bi se završio jedan takav fakultet, a poslovi, koji sa njima mogu da se obavljaju nisu dobro plaćeni. To su obično nastavnici, učitelji, profesori. Bez obzira na to što u Srbiji fali nastavnog kadra, od nastavnika i profesora jezika do matematike i fizike, srednjoškolci se retko kad odlučuju za prirodne fakultete. S druge strane, svršeni srednjoškolci najviše su zainteresovani za pravo i ekonomiju. Pravnici i ekonomisti uvek su potrebni. Kod nas se otvorilo puno banaka, pa su ljudi takvih profila često traženi baš u bankarskom sektoru - objašnjava Kovačević.