fascikla.com - studiraj i uživaj!

Intervju sa Zlatkom Emeđijem

(Radivoj Vujanović, Studentski svet) - Zlatko Emeđi, najbolji student Univerzitetata u NS piše o životu u Švajcarskoj i studijama na Federalnom politehničkom institutu u Lozani.

Imam sve što mi treba, a Srbija nije daleko

Prošlo je pet meseci otkad sam stigao u Lozanu. Kažu da je svaki početak najteži. Mislim da jeste tako. Ovo mi je već treći grad u kome se školujem, ali kao da mi je svaki put sve teže da se preselim. Dođe to s godinama, izgleda. Sam dolazak u Lozanu je jedno neprocenjivo životno iskustvo.

Dozvole, osiguranja i kartice

Postoji veliki broj stvari koji mora da se odradi po dolasku: prijava za boravišnu dozvolu, ovakvo osiguranje, onakvo osiguranje, ova kartica, ona kartica.... No, ljudi koji rade u administraciji su veoma ljubazni, i jedino što može da bude problem je jezička barijera pošto francuski ne znam, a neki od njih ne znaju engleski. Ruku na srce, neki od njih znaju nemački koji takođe ja baš i ne znam.

Stan

Traženje stana po Lozani je igranka bez prestanka. Zahvaljujući poznanici prijateljice od cimerove zubarke (karikiram, zvaću ovo balkanska veza) našli smo stan u rekordnom roku od nedelju dana. Većina ljudi se inače prvo prijavi da je zainteresovana za neke stanove (popunite zahtev za izdavanje stana u par agencija, uz davanje podataka o tome gde radite, kolika su vam primanja, po mogućstvu preporuka poslodavca) i onda čekaju da za neki od njih budu jedini zainteresovani ili „najbolji“ kandidati.

Svakako, preporuku od nekoga u agenciji ili nekog uglednog van iste je velika pomoć, pri čemu Švajcarci to poznanstvo doživljavaju kao garanciju da ćete biti dobar stanar. Običaji poput gomilanja smeća na terasi, konstantne buke ili nečeg sličnog doživljavaju kao udar na ugled agencije i zgrade i mogu biti kažnjeni i raskidom ugovora. Naravno, naša početna sreća nije dugo trajala jer smo čekali mesec i po dana da se uselimo u stan pošto je vlasnik zaključio da bi bilo vreme da se stan renovira. To je bila istina, ali smo zato dali grdne pare za hostel, dok mi kolega Nirav nije preporučio neki pansion gde smo za mesec dana dali otprilike jednu stanarinu u sadašnjem stanu. No, prošao je nekako i taj period adaptacije.

Doktorat

Uslovi na EPFL–u (Ecole Polytechnique Federale de Lausanne) za moje poimanje su odlični. Jednostavno, sve što mi je potrebno (literatura, računarska oprema, laboratorijski test sistemi) su tu. Ukoliko nečega nema, a potreba je opravdana i cena razumna za švajcarsko poimanje, velike su šanse da će biti nabavljeno. Zvanično se radi 40 sati nedeljno, što je u stvari od 9 do 18 časova sa pauzom za doručak i ručak, ali generalno važi pravilo da je doktorat stvar koju čovek radi pre svega za sebe. Zbog toga ima ljudi koji su tu „svaki dan po ceo dan“, ali i onih koji su na poslu od 9 do 18. Ja se držim negde između, pretpostavljam da ću kasnije, kad steknem malo iskustva i budem imao više ideja za istraživanje, bolje koristiti i radno vreme. Vikend je generalno neradni, i jako mali procenat zaposlenih vikendom dolazi na EPFL.

Domaći, kolokvijumi...

Na bečelor i master studijama na EPFL–u (3 + 2 godine) studenti rade po sistemu koji je kod nas formalno uveden – dosta domaćih, kolokvijuma, redovan rad, ali uglavnom uz ispit na kraju. Čini mi se da studenti koji žele nešto da nauče imaju mnogo bolje uslove za to jer imaju više mogućnosti za praktično ispitivanje svog znanja, kako u laboratorijama, tako i u mnogobrojnim kompanijama u kojima studenti mogu da urade neki projekat, praksu ili master rad.

Jezero uz Kampus

U slobodno vreme, koga i ovde studenti imaju u zavisnosti od toga koja je nedelja semestra u toku, mogućnosti su brojne – sportski centar je odličan, godišnja karta jeftina, zimi su brojna skijališta u blizini, leti jezero uz Kampus, a postoji i noćni život koji u suštini u Lozani studenti i održavaju. Ja od toga posetim sportski centar nekoliko puta nedeljno, a sad, sa dolaskom Nataše u Lozanu, planiram da malo više šetam okolo i upoznajem čari Švajcarske.

Bajić, Novi A, Japan i Velika menza

Nostalgija postoji, u Srbiji su mi ostali porodica i prijatelji, ceo moj dosadašnji život, sve lepe i manje lepe stvari, Bajić, Novi A, Japan i Velika menza, ali valjda čovek mora makar par puta u životu da donese neke teške odluke, inače će se posle celog života kajati. Svakako je to tamni vilajet, i ostaje pitanje da li je malo bolje onima koji su strpali u džep koji dragi kamen. Iz ugla onih koji nisu svakako jeste.

Šezdesetak doktoranata iz Srbije

Inače, na samom EPFL – u po neproverenim podacima ima šezdesetak doktoranata iz Srbije (od 1.800 ukupno), kao i značajan broj master studenata, i nešto profesora i postdoktoranata. Lično poznajem samo deo navedenih ljudi, ali, koliko vidim, prilično su se dobro uklopili u život i rad u Lozani.

Srbija nije toliko daleko

Ne volim reklame, ali bih ipak trebao nekako da kondenzujem sve ovo što sam napisao. Ukoliko želite da ostvarite akademsku karijeru ili barem da se obučite za rad u istraživačkom delu industrije, mislim da je Lozana pravo mesto za to. EPFL je u istraživanjima u oblasti inženjerstva, tehnologije i računarskih nauka prvi u Evropi, uz Kembridž. Mogućnosti za život su odlične, a ni Srbija nije toliko daleko.

Učestvovao i u «Slagalici»

Od malena je bio zainteresovan za matematiku i fiziku. Elektrotehniku i računarstvo završio je za rekordnih pet godina sa prosečnom ocenom 10. Školovanje na Fakultetu tehničkih nauka krajem prošle godine krunisao je nagradom Izvršnog veća Vojvodine za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu. U rodnim Bačincima čuva dve Vukove diplome, Svetosavsku nagradu Šida, veliki broj priznanja i pohvala.... Aktivan je bio i u studentskim organizacijama. Obavljao je funkciju predsednika Studentskog parlamenta FTN-a. Tokom studija bio je i finalista popularnog RTS-ovog kviza «TV slagalica»....