Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Manjak mlađih profesora na Univerzitetu
(Vecernje novosti) - UNIVERZITETU u Beogradu nedostaje mlad profesorski kadar. Više od 60 odsto predavača starije je od 50 godina, što naš najveći univerzitet svrstava među najstarije u Evropi po nastavničkom kadru. Pojedine viokoškolske ustanove će za nekoliko godina, kada deo profesora ode u penziju, ostati bez predavača.
Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, profesori sa evropskih univerziteta se iznenade kada čuju koliki je prosek godina na UB. Tako je, prilikom poslednjeg susreta sa svojim kolegom sa jednog danskog univerziteta, saznao da je u ovoj visokoškolskoj ustanovi 60 odsto predavača ima tek 35 i više godina. Slična situacija je i u ostalim evropskim zemljama, pa tako na univerzitetima u Velikoj Britaniji predavači imaju oko 42 godine.
- Ovo je ozbiljan problem sa kojim se susrećemo, o kome moramo razgovarati i pokušati da nađemo rešenje - kaže Kovačević. - Ali, to nije nimalo lako jer za stvaranje jednog dobrog stručnjaka i profesora potrebno je minimum deset godina. Na Elektrotehničkom fakultetu će, recimo, od 70 nastavnika za pet godina morati da ode njih 25, pa za nekoliko godina neće imati ko da vodi doktorande.
Kovačević ističe da se u Evropi studije završavaju sa 23 godine i već posle dve-tri godine oni postaju docenti. Zvanje vanrednog profesora kod nas se stiče posle 40, a redovnog posle 50, a, statistički gledano, za napredovanje u karijeri našim profesorima treba deset godina više nego njihovim evropskim kolegama.
- Univerzitet slabo zapošljava mlade ljude, a oni najbolji odlaze na master i doktorske studije u inostranstvo, gde i ostaju - kaže Kovačević. - Jedno od rešenja bilo bi vratiti ih u zemlju i zaposliti ih kao predavače. Međutim, uslovi koje im nude naši fakulteti su daleko ispod onih koje oni imaju u inostranstvu.
Na Ekonomskom fakultetu ističu da su njihovi profesori prosečne starosti oko 40 godina, jer se nastavni kadar stalno obnavlja mladim kadrovima. Međutim, ova visokoškolska ustanova ima problem druge vrste sa profesorima.
- Teško uspevamo da zadržimo najkvalitetnije predavače, jer ih stalno pozivaju sa privatnih fakulteta - ističe prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta. - Najviše privatnih fakulteta je iz oblasti ekonomije, menadžmenta i bankarstva, a vlasnici ovih visokoškolskih ustanova im nude po nekoliko puta veće zarade nego što imaju kod nas.
Pravni fakultet poslednjih godina posebnu pažnju posvećuju tome da najbolje diplomce zadrži na fakultetu, kako bi se iz njihovih redova kasnije "regrutovali" budući profesori.
- Primamo ih kao saradnike, a fakultet ih plaća iz svojih sredstava - objašnjava Dragiša Potić, šef službe za odnose sa javnošću Pravnog fakulteta. - Oni najbolji prolaze sve instance od saradnika do profesora, za šta je potrebno minimum deset godina.
MOŽE I DUŽE
ZAKONOM o visokom obrazovanju predviđeno je da profesori odlaze u penziju sa 65 godine. Ukoliko postoji potreba, fakultet može produžiti radni odnos redovnom profesoru za još tri godine, a mentorima na master i doktorskim studijama za dve godine.