Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Miroslav Vesković: Bolonja put bez kraja
(Vecernje novosti) - PRVOG dana svog rektorskog mandata na čelu novosadskog univerziteta, profesor dr Miroslav Vesković uputio je čestitku zaposlenima i studentima povodom 50. rođendana ove, druge po značaju univerzitetske ustanove u zemlji. Time je poručio da je Univerzitet značajniji i veći od svakog rektora, a on je 16. na toj funkciji.
* Univerzitet u Novom Sadu prvi je u Srbiji, još 2002. godine, otvorio vrata Bolonjskom procesu. Da li je to bio dobar potez ili je prethodno trebalo obaviti opsežne pripreme?
- Naše i visoko školstvo u Evropi davalo je veliki broj visokoobrazovanih ljudi, pa se postavilo pitanje treba li, na primer, današnjoj industriji toliki broj inženjera sa petogodišnjim obrazovanjem ili je primerenije imati inženjera koji se školovao tri godine? Logičnije je ovo drugo, ali da bismo to postigli, nije dovoljna samo transformacija univerziteta. Potrebno je da se uključi država i da se to odrazi na tržište. U našoj zemlji smo još relativno daleko od tog cilja. Treba da iškolujemo prve mastere, da im pružimo priliku da se pokažu, a za to treba još vremena.
* Koliki su deo bolonjskog puta prešli naši univerziteti?
- Ne mogu da kažem ni da smo na polovini posla. To je put koji nema kraja. Mislim da smo dobro zagazili u proces na svim nivoima: imamo akreditaciono telo, nacionalni savet za visoko obrazovanje, univerzitete ...
* Koliko je proces akreditacija ubrzao ili usporio primenu Bolonje?
- Mi smo kompletno završili akreditacije za svih 14 fakulteta. Ali, problem je bio što su državni fakulteti sami snosili troškove, umesto da je to učinila država. Tim sredstvima, Univerzitet u Novom Sadu mogao je da kupi oko 25.000 računara!
* Koliko je bolonjski sistem skratio studiranje?
- Evidentan je napredak na svim fakultetima. Vidi se još jedan napredak - povećan je broj diplomiranih studenata, naročito na Fakultetu tehničkih nauka, gde je ta brojka duplirana. Na ovom fakultetu petogodišnje studije, u proseku sada traju šest godina, što je za dve godine kraće nego ranije.
* Da li novi proces usporavaju i profesori starog kova?
- Neki profesori su, možda, zadržali određene rezerve prema Bolonji, oslanjajući se na svoje bogato iskustvo, koje ne treba odbaciti. I profesori i studenti treba da shvate da njihovo radno vreme počinje ujutru, a završava se uveče.
* Kako profesori reaguju na sistem javnog ocenjivanja za koji se zalažete?
- Javnim ocenjivanjem nećemo proganjati profesore, ali od naredne godine to će se primenjivati da bi i studenti mogli da iznesu svoje mišljenje.
ŠKOLARINE ZA KOREKTNU NASTAVU
* Da li su školarine od 50.000 do 120.000 dinara previsoke?
- Život i rad na univerzitetu koštaju, a država u ovom trenutku ima određene mogućnosti. Mi trećinu troškova “pokrivamo” na tržištu, kroz naučnoistraživački rad i međunarodne projekte. Današnje školarine su na donjoj granici, koliko je potrebno za korektnu nastavu.
KARIJERA
PROF. dr Miroslav Vesković, donedavi šef katedre za nuklearnu fiziku na PMF u Novom Sadu i pomoćnik ministra za nauku, polovinu svog naučnog rada proveo je u inostranstvu. Radio je na engleskom univerzitetu Saseks, a doktorsku tezu odbranio u Grenoblu. Bio je angažovan u Nacionalnoj laboratoriji u Ženevi, na Univerzitetu u Oksfordu...