Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Na Arhitektonskom fakultetu i ove godine zabeleženi izuzetno dobri rezultati prolaznosti u narednu godinu studija
(Danas) - Više od 90 odsto studenata beogradskog Arhitektonskog fakulteta steklo je uslov za upis druge godine i to sa osvojenih 60 ESP bodova. Broj akademaca sa 42 boda je zanemarljiv, jer se zbog potrebnih uslova za upis pojedinih studijskih područja na drugoj godini retko dogodi da student koji ne očisti prvu godinu može da upiše narednu.
Ova visokoškolska ustanova je jedna od retkih na kojoj se još od 2005, odnosno od stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, primenjuje odredba da se naredna godina može upisati bez prenetih ispita. I prema prošlogodišnjim rezultatima prolaznosti Arhitektonski fakultet je najbolji na Beogradskom univerzitetu. Podsetimo, lane je čak 83,5 odsto studenata prve godine ispunilo sve ispitne obaveze, odnosno ostvarilo 60 bodova, što je iznad evropskog proseka (koji iznosi 80 odsto).
Komentarišući ove rezultate profesor Arhitektonskog fakulteta i nekadašnji prodekan za nastavu dr Marko Savićpodseća da je reforma studija na toj visokoškolskoj ustanovi započela 2002, pre nego što je Ministarstvo prosvete promovisalo prednacrt zakona o visokom obrazovanju.
- U leto 2005. Arhitektonski fakultet je usvojio nove studijske programe, a odmah nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju, u jesen te godine smo počeli da ih primenjujemo. Pored suštinskih promena u okviru studijskih programa, odnosno prelaska na cikluse studija 3+2+3 u skladu sa evropskim iskustvima i uvođenja evropskog sistema prenosa bodova, koji je usaglašen sa realnošću studentskih obaveza, izvršena je i institucionalna reforma. Fakultet je, naime, doneo nov statut, formirana su tri departmana umesto šest katedri, reformisane su stručne službe. Značajno je unapređena međunarodna saradnja. Potpisali smo ugovore o saradnji sa nizom univerziteta iz Evrope i sveta, postali smo aktivni članovi u Evropskoj asocijaciji za arhitektonsko obrazovanje, strani profesori i arhitekte drže predavanja na našem fakultetu, a studentima i nastavnicima je omogućeno da učestvuju u međunarodnim studentskim radionicama - objašnjava Savić.
On dodaje da je studentima koji su u akademskoj 2005/2006 trebali da upišu drugu i treću godinu ponuđeno da pređu na novi studijski program, što su oni masovno prihvatili.
- Činjenica da je studijski program osnovnih akademskih studija započeo sa implementacijom odjednom na sve tri godine značajno je doprinela intenzitetu reforme, prvenstveno u kontekstu promene odnosa nastavnika prema načinu realizacije nastave. Prvi rezultati studentskih anketa analizirani su na Većima godina, što je uticalo na korekcije i unapređenje programa studijskih predmeta - ističe Savić.
Student prodekan Arhitektonskog fakulteta Lazar Mandićocenjuje da se na fakultetu najviše promenio odnos profesora prema studentima. Kako kaže, profesori su spremniji da saslušaju probleme akademaca i da im izađu u susret koliko to mogućnosti dozvoljavaju. Prema njegovom mišljenju, najveću ulogu u prelasku na novi način rada imali su studenti, koji su aktivno kroz rad Veća studenata istrajali u zahtevima da se značajan deo ocene dobija tokom nastave.
- Studentima je najbitnija prolaznost, koja s jedne strane zavisi od rada studenata, a s druge od angažovanja nastavnika. Profesori realno dimenzionišu obim gradiva (prema broju ESP bodova koji ima predmet) i u skladu sa tim način polaganja ispita. Predstavnici studenata svoje predloge i probleme vezane za nastavu rešavaju u direktnom kontaktu sa predmetnim nastavnikom, koordinatorom godine (profesorom zaduženim za koordinaciju nastave na određenoj godini), prodekanom za nastavu i na sednicama Nastavno-naučnog veća - ističe Mandić.
On dodaje da su rezultati reforme vidljivi i kroz mobilnost studenata, s obzirom na to da akademci ovog fakulteta uveliko koriste mogućnost da nastave studije na univerzitetima u Milanu, Firenci, Rimu, Beču, Veneciji, Grenoblu, Parizu, Štutgartu i Ljubljani.
I profesor Savićse slaže da su dobri rezultati reforme rezultat intenzivne komunikacije između nastavnika i studenata, kao i neuporedivo većeg ličnog angažovanje nastavnika nego u prethodnom periodu. Anketa među studentima je doprinela da se što bolje sagledaju nelogičnosti i disproporcije u starom studijskom programu, to jest u odnosu broja aktivnih časova nastave i realnih studentskih obaveza. Savić, međutim, naglašava da će o kvalitetu reforme moći da se ozbiljno razgovara za nekoliko godina, kada se vidi kako se diplomci snalaze u praksi.
- Dotad očekujemo i reforme u okviru Inženjerske komore, koja mora da prilagodi sistem dodele licenci novom visokoškolskom sistemu. To je u vezi i sa usvajanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija koji dramatično kasni. U ovom trenutku sam izuzetno zadovoljan kvalitetom jednog broja diplomiranih studenata sa kojima neposredno sarađujem - kaže profesor Savić.
Problemi
Prema rečima Marka Savića, najozbiljniji problem u sprovođenju reforme na Arhitektonskom fakultetu jeste objektivne prirode i odnosi se na pozicioniranje arhitekture u okviru nastavnih polja.
- Mestom u polju tehničko-tehnoloških nauka ova disciplina, koja značajno zalazi u polje umetnosti, ostaje uskraćena za kvalitetniji tretman u kontekstu standarda nastave i načina finansiranja studija. Tu su i određeni subjektivni problemi, prvenstveno vezani za odnos pojedinih nastavnika prema reformisanoj nastavi, ali se oni, za razliku od situacije na drugim fakultetima, ne oslikavaju na prolaznost studenata - kaže Savić.