Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Neprolazna harizma francuskog akcenta
(Glas javnosti) - Nastava francuskoj jezika na Filološkom fakultetu bila bi znatno unapređena kupovinom kompjutera i uvođenjem Interneta. Očekujem pomoć Francuskog kulturnog centra, kaže profesor Stanojević.
Primamljivi, erotizovani i slasni jezici za ženski rod oduvek su bili italijanski, francuski, španski. Ti smerovi su trenutno među najaktuelnijim i najatraktivnijim za studente Filološkog fakulteta u Beogradu. O funkcionisanju francuske katedre razgovarali smo sa dr Veranom Stanojevićem, profesorom francuskog jezika, koji takođe predaje i na FILUM-u (Filološko-umetnički fakultet) u Kragujevcu.
Studenti ga smatraju za jednog od najboljih predavača, a njegovi časovi su među najposećenijim i najzanimljivijim. Profesor Stanojević je mladi naučnik koji redovno posećuje stručne konferencije u inostranstvu, drži predavanja, razmenjuje iskustva i proučava do detalja jezičke začkoljice. NJegova knjiga "Semantika i pragmatika glagolskih vremena u francuskom jeziku" već doživljava drugo izdanje.
- Katedra za francuski jezik bila bi znatno unapređena samo jednim potezom - da se studentima omogući pristup Internetu. Za ovaj korak neophodan je određeni broj kompjutera. Neophodna je i modernizacija fonetske laboratorije. Fakultet bi, uz određenu finansijsku pomoć Francuskog kulturnog centra, trebalo mnogo više da ulaže u nabavku časopisa i knjiga iz moderne lingvistike i teorije književnosti, kao i literature za učenje francuskog na višem nivou - objašnjava u razgovoru za Glas javnosti mogućnosti i pravce ka kvalitetnijoj nastavi profesor Stanojević.
Po čemu se vaša predavanja ističu?
- Uvek insistiram da kod studenata probudim kreativnost u domenu lingvističke analize i kritički odnos prema gramatičkim pravilima kakva daju tradicionalne, školske gramatike. Takođe, pokušavam da ih naučim da u svakoj rečenici uoče strukturu koja se može generisati putem eksplicitnih pravila, polazeći od leksičkih jedinica. Moj pristup nastavi gramatike najmanje je preskriptivan, što će reći da izbegavam da studente učim normi i samo normi. Moj metod je pre svega deskriptivan, odnosno podrazumeva opisivanje jezičkih fakata uz pomoć savremenih sintaksičkih teorija, prilagođenih nivou znanja naših studenata.
Obavezno tokom predavanja proveravam kroz kratka vežbanja i analize kako su studenti razumeli i usvojili ono što sam im ispričao. Stalno ih podstičem da učestvuju aktivno na mojim časovima u diskusiji o raznim lingvističkim problemima.
Kako je na vas uticalo prihvatanje Bolonjskog procesa u Srbiji?
- Mi smo u Bolonjskom procesu već dve godine, ali treba biti oprezan pri iznošenju bilo kakvih stavova o uspešnosti ove reforme, budući da studente koji su prvi počeli da studiraju "po Bolonji" očekuju još dve godine na osnovnim studijama (mi smo se opredelili za sistem 4+1). Prolaznost na studijama jeste neuporedivo veća nego ranije, što je posledica mogućnosti parcijalnog polaganja ispita. Ipak, o kvalitetu znanja možemo suditi tek kada prva generacija završi osnovne i eventualno master studije.
A kakva je situacija na katedri u Kragujevcu?
- Kragujevačka katedra za francuski jezik, iako najmlađa u našoj zemlji, veoma je kvalitetna pre svega zbog svog kadrovskog potencijala i stoji rame uz rame sa beogradskom i novosadskom. Profesori su doktorirali u inostranstvu, a neki asistenti privode kraju svoje doktorske teze u Francuskoj. Rad na ovoj katedri odlikuje veliki entuzijazam nastavnika i saradnika, sjajni studijski programi koji, pored obaveznih predmeta, studentima omogućavaju i izbor predmeta koji odgovaraju njihovim afinitetima.
Možete li da uporedite predavanja i pristup kod nas sa francuskim metodom?
- Nema velike razlike, pošto i u Francuskoj postoje profesori koji predaju edž catedra i oni koji studente podstiču na diskusiju o raznim problemima u vezi sa gradivom. Ne treba mnogo idealizovati univerzitetsku nastavu u inostranstvu. Uglavnom se sve svodi na inventivnost samog profesora.