Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.

O seksu i između dva predavanja

Objavio Nemanja Srećković, 13. 11. 2008. 10:56

(Dnevnik) - Iako se smatra da su mladi zdrava populacija, podaci govore da su baš oni izloženi brojnim faktorima rizika.

Najčešći su pušenje, zloupotreba alkohola, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, rizično seksualno ponašanje i droga. Iako od velikog značaja, sistematski pregledi i odlazak kod lekara u slučaju bolesti nisu dovoljni da se kod mladih razvije pravilan stil života, što je osnov za pravovremenu borbu protiv onoga što predstavlja atak na zdravlje. U mnogim zemljama sveta koje godinama traže put kako da mladima približe zdrav stil života, savetovališta i vršnjačka edukacija pokazali su se kao dobro rešenje.

U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Novom Sadu radi više savetovališta – praktično svaka specijalistička služba ima svoje. Na ginekologiji je za kontracepciju, na dermatovenerologiji za polno prenosive bolesti, interno odeljenje ima savetovalište za prevenciju faktora rizika, a u svetovalištu za mentalno zdravlje rade psiholog i psihijatar. U sklopu Odeljenja za očuvanje i promociju zdravlja je savetovalište za razvijanje zdravih stilova života.

– U savetovalištima je atmosfera sasvim drugačija nego u ordinacijama gde se radi i preventiva i lečenje i lekari često nemaju vremena za razgovor sa studentima – kaže savetnica u savetovalištu zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu Aleksandra Marinković. – Ovde studente ne tretiramo kao pacijente, već kao klijente koji su došli po informacije koje ih interesuju. Prvo je osnovano savetovalište za HIV, a sada smo razvili i rad na promociji zdravih stilova života.

Za dolazak u savetovalište nisu potrebni zakazivanje, zdravstvena knjižica, indeks niti bilo koji drugi dokument. Kad požele savet ili razgovor o nečemu što ih interesuje ili o nečemu što ne znaju, bez čekanja u čekaonici studenti mogu slobodno da dođu, pa i u pauzi između predavanja. Da bi se privukli mladi da dođu u savetovališta i pružila im se opuštena atmosfera i slobodan razgovor, lane je pokrenuto „Kafe savetovalište“, ali još nije postignut željeni efekat – veći odziv studenata.

– Istraživanje koje smo radili pokazuje da se mladi o zdravlju najviše informišu putem Interneta i medija, što nije u redu niti je primereno potrebama pojedinca. Nažalost, na ovoj rang-listi zdravstvene ustanove su na poslednjem mestu. Zato smo putem otvorenih savetovališta želeli da Zavod otvorimo za studente i njihova interesovanje. Vršnjački tim u radu savetovališta ima veliku ulogu, a to su volonteri s raznih fakulteta koji su prošli seminar i postali vršnjački edukatori – navodi dr Marinković. – Broj studenata u savetovališta mogao bi da bude znatno veći. Oni, uglavnom žele individualni razgovor, a odziv u radionicama je mali. Najčešće ih interesuju teme vezane za seksualni život. Izvestan broj studenata smatra da su dovoljno informisani i da im savetovališta nisu potrebna.