Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Polaznici letnje škole srpskog jezika novosadskog Filozofskog fakulteta uče i ulični govor
Za nas je škola koju pohađate izuzetno značajna, jer, osim što ćete u njoj bolje naučiti srpski, upoznaćete nas i našu kulturu, pa ćete u svojim zemljama postati i naši neformalni ambasadori - rekao je pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš, pozdravljajući na prijemu u Skupštini Vojvodine polaznike Letnje škole srpskog jezika. - Bilo bi lepo da i druge zemlje organizuju slične škole, u koje bi odlazili i mladi iz Srbije, jer bi tako najbolje upoznali jedni druge i shvatili da između raznih kultura nema nepremostivih razlika, koje nam drugi često nameću.
Letnju školu je pre 12 godina na Filozofskom fakultetu pokrenuo, a u početku i finansirao, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2000. tu je obavezu preuzeo Pokrajinski sekretarijat za nauku, a od pre četiri godine resor za obrazovanje, koji je ove obezbedio i 30 stipendija, dok ostali polaznici imaju polustipendije ili sami snose troškove. Ove godine školu od 19. jula do 9. avgusta pohađa sedamdesetak polaznika iz bezmalo svih zemalja Evrope, ali i iz Azije i Amerike. Smešteni su u Studentskom domu A, a na obroke idu u restoran „Foruma“.
- Sem intenzivnog kursa jezika, od pet časova dnevno, koji su u ukupnom fondu, sa završnim ispitom, ekvivalent jednosemestralnom predmetu i polaznicima obezbeđuju tri prenosiva boda, oni imaju i predavanja iz naše istorije, književnosti i kulture, ali i vannastavne aktivnosti. Posetili su mnoge kulturne institucije, Suboticu, Palić, Beograd, a u planu je su fruškogorski manastiri i Sremski Karlovci - kaže dekan Filozofskog fakulteta i koordinatorka Škole profesorka dr LJilja Subotić. - Organizovano im je i književno veče posvećeno 110. godišnjici rođenja Desanke Maksimović, Dušana Matića i Rastka Petrovića, pohađaju časove našeg folklora u AKUD „Sonja Marinković“, a na završnoj priredbi svako će predstaviti svoju zemlju.
Po rečima lektorke u ovoj kod nas jedinstvenoj školi, asistentkinje na Filozofskom fakultetu Nataše Kiš, polaznici su podeljeni u tri nivoa, od kojih svaki ima viši i niži. Na najvišem, gde ona predaje, pažnja se poklanja izrazima iz svakodnevnog govora.
- Međusobno komuniciraju na srpskom i jako dobro napreduju, pa su već shvatili i dijalekte. Upoznali su se i s našim kulinarstvom i to i kroz pesmu Đorđa Balaševića „Al’ se nekad dobro jelo“ - kaže Nataša Kiš.
Hiromi Močida Krisper iz Japana se za naš jezik zainteresovala još kad se svojevremeno, u okviru školskog projekta učenja engleskog, na ovom jeziku dopisivala s jednom devojčicom iz Splita, a ovu želju učvrstili su i u njenoj zemlji popularni filmovi Emira Kusturice. Nažalost, kaže, u Japanu je bilo nemoguće učiti srpski, jer ne postoji japansko-srpski rečnik. No, kad je, posle studija filozofije u Japanu ovu nauku otišla da studira u Austriji, te naučila nemački, mogla je, uz pomoć nemačko-srpskog rečnika, da uči i srpski. Ove godine je prvi put došla u Srbiju i, kaže, puno je naučila. Čak i sa cimerkom Ruskinjom u Domu govori srpski, jer je to jedini jezik koji obe znaju. Pored ljubaznosti Vojvođana, u oči joj pada i njihova zbunjenost kad čuju da prilično tečno govori srpski.
Po drugi put među Vojvođanima
Helen Halva iz SAD je u Letnjoj školi drugi put, a planira da opet dođe. Udata je za Čeha, posle penzionisanja je upisala studije slovenske književnosti na univerzitetu u Severnoj Karolini, pa, pored ruskog, srpski uči kao drugi jezik i kaže da joj je lakši. Vojvodinu smatra veoma prijatnom sredinom, s ove godine mnogo ugodnijom klimom nego lane, kada su bile vrućine kao u pustinji Nevade.