Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Pretresli struku, "bolonju" i dobar provod
(Dnevnik) - Šesti međunarodni skup studenata tehnologije, održan protekle nedelje na novosadskom Tehnološkom fakultetu, okupio je blizu četrdeset učesnika – studenata tehnoloških, metalurških i srodnih fakulteta iz zemalja u regionu. Studenti iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije tokom pet dana imali su prilično dinamičan i popunjen raspored. Osim stručnih predavanja i radionica, posetili su Industriju mesa "Matijević" i Novosadsku mlekaru "Imlek".
Opuštali su se šetnjom po Sremskim Karlovcima, a sudeći po komentarima, iako su u Novom Sadu boravili tek nekoliko dana, uspeli su da upoznaju sve značajnije kafiće, kao i dinamiku novosadskog noćnog života. Uhvaćeni u pauzi predavanja o socijalnim veštinama, pomalo neispavani ali s osmehom na licu, otkrili su nam utiske, kako o skupu, tako i o boravku u Novom Sadu.
– Kod nas vlada mišljenje da su ljudi ovde veoma prijatni i gostoprimljivi, međutim, kada sam došla, zatekla sam sasvim drugačiju situaciju: ne samo da je to što mi mislimo istina već je moj utisak da je sve deset puta bolje. Ovaj skup je izuzetno koristan, kako u akademskom smislu, tako i u smislu praktičnih znanja i iskustava jer nismo samo sedeli i slušali predavanja već smo išli i u različite pogone da bismo na licu mesta videli na koji način sve funkcioniše. Takvo iskustvo je od neprocenjive vrednosti! – s neskrivenim oduševljenjem priča Ana-Marija Dizdar s Fakulteta hemijskog inženjerstva i tehnologije Sveučilišta u Zagrebu.
Ona je, za razliku od nekolicine drugih učesnika, u Srbiji prvi put i, kako kaže, skupovi ovog tipa, koji povezuju studente iz regiona, ne samo da su nužni nego bi trebalo da postanu deo fakultetskog kurikuluma.
– Ovde sam slušala predavanja ne samo iz svoje oblasti već i iz drugih, o kojima ne znam ništa. Svašta sam videla i naučila, razgovarali smo o zakonima, standardima, cenama i o svemu onom što će nam biti važno da znamo kad završimo fakultet i počnemo da radimo u struci. Važno je da napomenem da sam na ovaj način uspela da sklopim širu sliku o stanju stvari u regionu kada su u pitanju tehnologija i privreda – oblasti u kojima ćemo se dalje usavršavati – dodaje ona.
Studenti su učestvovali i na okruglom stolu, koji domaćini svake godine organizuju da bi se diskutovalo o reformi visokog obrazovanja, studentskom standardu i ostalim aktuelnim studentskim problemima. Ove godine najviše se pričalo o Bolonjskom procesu i o načinu na koji su se univerziteti i fakuluteti iz država u regionu izborili s prelaznim periodom.
– Na Banjalučkom univerzitetu proces uvođenja bolonjskog sistema školovanja je prilično spor, neorganizovan i mukotrpan, kako za nas, tako i za profesore. Čini mi se da prelazak sa starog sistema na novi nije osmišljen na pravi način, profesori se teško prilagođavaju a ako oni ne umeju, kako mi da znamo? – objašnjava Ana Subotić s banjalučkog Tehnološkog fakulteta.
S njom su se složili i ostali studenti, čak i Nemanja Aničić s Fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju iz Maribora, koji kaže da su se u Sloveniji deset godina pripremali za prelazak na "bolonju", međutim ni to nije bilo dovoljno da se to učini na bezbolan način.
Kada su u pitanju protočnost i mobilnost studenata, mišljenja su podeljena.
– Moja prijateljica je došla iz Zagreba da nastavi studije baš u Novom Sadu i njeno iskustvo je krajnje pozitivno, ponuđena joj je literatura na srpskom i na engleskom, a samo je bilo važno administrativni deo uraditi kako treba, odnosno prikupiti svu potrebnu dokumentaciju – kaže Ana-Marija iz Zagreba, dok Ana Subotić tvrdi da s Banjalučkog univerziteta ljudi retko odlaze na studije van države, nezavisno od toga da li se radi o zemljama u regionu ili u drugim delovima Evrope.
– Teško je s "bolonjom" jer nije na pravi način integrisana, kako kod nas, tako, očigledno, i na drugim univerzitetima, pa dođe do nesporazuma kad su u pitanju bodovi, zvanja i slično. Čini mi se da su svi hteli da urade nešto na brzinu, a profesori pre svega ne umeju da se prilagode i primene sve elemente "bolonje" u tako kratkom roku – dodaje Ana Subotić.
Njihov kolega s beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta Lazar Drašković smatra da je za neefikasnost uvođenja "bolonje" prvenstveno odgovorna činjenica da se nije krenulo od početka već je postojeći sistem modifikovan da bi što više ličio na bolonjski. Kako kaže, jednosemestralni predmeti podrazumevaju stresnija predavanja jer je vreme izučavanja materije skraćeno, ali ne i njen obim.
Priču o "ozbiljnim" temama prekida Aleksandar Milenković, apsolvent na Fakultetu tehničkih nauka iz Kosovske Mitrovice, koji odmah objašnjava kako to da kao student FTN-a učestvuje na skupu organizovanom za buduće tehnologe.
- Kod nas je to sve u sklopu Fakulteta tehničkih nauka, no vidim da nije važno ni koji si fakultet niti u kojoj državi, već da nas sve muče isti problemi. Delim mišljenja kolega, ali bih dodao da sam ovde već četvrti put i da je svake godine sve bolje. A najbolje su devojke, kafići, medovača (vrsta rakije prim. aut.) i tamburaši – s osmehom priča Aleksandar.
Jovana Zdjelarević
Partnerstvo sve jače
Po rečima koordinatorke ovogodišnjeg skupa Dajane Hrnjez, cilj skupa je jačanje i održavanje postojećeg partnerskog odnosa među tehnološkim i srodnim fakultetima s područja bivše SFRJ, koji se gradio i jačao kroz prethodnih pet skupova.
– Sudeći po onome što smo čuli od učesnica i učesnika, svuda postoje slični problemi, a mi se trudimo da na ovakvim događajima pokušamo da dođemo do mogućih rešenja i, što je najvažnije, da zaključke i ideje kasnije primenimo svako na svom fakultetu – kaže Dajana. – Smatramo da je važno da se povezuju mladi ljudi, budući stručnjaci, da bi ojačale balkanske veze i da bi ovaj region bio uspešan poput drugih u Evropi. Svaka od ovih država ima neku oblast u kojoj je jača od ostalih i zbog toga je važno da se svi nađemo na istom mestu, da bi svako učestvovao s onim najboljim što ima.