Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Rektor šalje na tezgu
(Vecernje novosti) - U poslednjih godinu i po dana, nijedan profesor sa našeg univerziteta nije dobio dozvolu da radi na nekom od privatnih. Izdato je nekoliko odobrenja za rad na državnim, pre svega za Pravni fakultet u Kragujevcu, zbog poznatih dešavanja u aferi „Indeks“.
Ovako prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, komentariše efekte odluke koju je Senat BU doneo prošle godine, a koja precizira da je angažman van matičnog fakulteta moguć samo uz odobrenje svog fakulteta i dekana, kao i Senata BU.
- Profesor može dodatno da radi samo na još jednom fakultetu, da predaje jedan predmet u jednom semestru i to tri časa nedeljno - pojašnjava on.
Predavači koji su držali nastavu na dva ili više fakulteta morali su da se opredele gde će da imaju katedru. Profesori koji primaju platu na privatnim fakultetima, prekinuli su radni odnos u matičnim visokoškolskim ustanovama. Tako su na najvećem privatnom univerzitetu „Megatrendu“, svi zaposleni predavači u stalnom radnom odnosu.
- Pojedini profesori koji su angažovani na privatnim fakultetima, prekinuli su radni odnos na našem fakultetu - kaže Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta. - U prošloj školskoj godini dali smo odobrenje, koje je potvrdio i Senat BU, da nekoliko profesora bude dodatno angažovano na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, zbog poznatih dešavanja u ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Profesori koji ne zatraže saglasnost, mogu ostati bez posla, jer, kako kaže rektor Kovačević, profesori ne mogu istovremeno da rade i na državnom i na privatnom fakultetu, pošto se radi o konfliktu interesa.
Ranija praksa bila je da predavač dobije odobrenje nastavno-naučnog veća matičnog fakulteta, pa se može naći na platnom spisku neke druge visokoškolske ustanove. Ograničenja nije bilo ni u broju časova i predmeta koje će predavati, niti u broju drugih obrazovnih ustanova gde će raditi.
Na Univerzitetu u Beogradu je usvojena i lista konkurentskih ustanova, koja bi trebalo da se odnosi na ograničavanje saradnje sa privatnim fakultetima, mada su se na njoj našle i državne visokoškolske ustanove. Tako je, recimo, Mašinski fakultet naveo 44 konkurentske ustanove, a na spisku su istoimeni fakulteti u Kragujevcu, Kraljevu i Nišu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Ipak, u ovoj visokoškolskoj ustanovi ističu da je to samo načelna lista koja se po zakonu mora usvojiti, a da se saradnja sa kolegama iz drugih gradova nastavlja.
Osim konkurencije, dodatni razlog zašto se ne izdaju odobrenja je i predstojeća akreditacija. Da bi fakulteti dobili dozvolu za rad, njihovi profesori moraju ispuniti određeni fond časova, što je neizvodljivo ako se radi i na privatnom. Dozvola za dodatni rad izdaje se svake godine na početku semestra i važi godinu dana.
TAJNO DO HONORARA
Profesor Kovačević ističe da, i ako ima profesora koji rade na privatnim fakultetima, oni to rade tajno. Ako se to ustanovi, oni rizikuju da snose zakonske konsekvence i ostanu bez posla.
Uz odobrenje nadležnih, profesori mogu biti angažovani na postdiplomskim studijama na fakultetima koji nisu konkurentski, ali ukupan fond časova koji mogu imati je do osam.