fascikla.com - studiraj i uživaj!

S najvišim ocenama u Evropu

(Danas) - Sandra Aleksić nedavno je proglašena za najboljeg studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu (prosek 9,94). Trenutno je na specijalističkim akademskim studijama iz oblasti endokrinologije i to je polje u kome vidi svoju buduću karijeru. Kaže da bi rado ostala u Srbiji ako pronađe adekvatan posao i da bi volela da unapredi zdravlje svog naroda. Na pitanje šta bi trebalo da joj omogući taj adekvatan posao, Sandra odgovara da „novac nije primarni cilj onih koji studiraju medicinu“, ali da „biti uspešan doktor i stručnjak podrazumeva rešena egzistencijalna pitanja“.

Niko u Srbiji nema precizne podatke gde odlaze naši najbolji studenti. Odliv mozgova je i dalje prisutan, ali za razilku od ranijih vremena kada su naši diplomci sa najvišim ocenama u indeksu odlazili u SAD i Kanadu, poslednjih nekoliko godina sve više njih se zapošljava ili nastavlja školovanje u zemljama Evropske unije. Dekani pojedinih beogradskih fakulteta ističu da se broj onih koji odluče da napuste Srbiju po sticanju diplome smanjuje, ali da ne uspevaju da zadrže na fakultetu sve koje bi voleli.

GDE SU STIPENDISTI

Država je osnivanjem Fonda za mlade talente imala nameru da najbolje studente po završetku studija u inostranstvu vrati u Srbiju, ali zbog problema u funkcionisanju tog fonda, nije poznato gde su mnogi od ranijih stipendista.

„U cilju zaustavljanja odliva mozgova i motivisanje mladih, najobrazovanijih i najtalentovanijih ljudi da svoje sposobnosti stave u službu opštih interesa“, 2004. je osnovana organizacija „Najbolji studenti Srbije“. U tom trenutku oko 150 studenata sa prosekom višim od 9,5 bili su članovi ove organizacije. Akcija koju je vodio Centar za brigu o deci bila je zamišljena tako da se novac za stipendiranje naših najboljih akademaca obezbedi od zakupa reklamnih bilborda, a bilo je planova i da se mladima omoguće povoljni krediti za kupovinu stanova.

Udruženje najboljih studenata Srbije odavno ne postoji, a Boris Stajkovac, koji je bio jedan od inicijatora ove ideje, kaže za Danas da su se članovi te organizacije razišli i da se u međuvremenu izgubila energija koja je bila prisutna posle oktobarskih promena 2000, ali i da je ponestalo političke podrške za mnoge akcije.

- Najbolji studenti Mašinskog fakulteta, sa prosekom ocena preko devet zaposleni su u našem Inovacionom centru. Iako se u javnosti to ne vidi, mašinska industrija u privatnom sektoru počinje da radi i velika je jagma za mašinskim inženjerima. Danas ima sve više stipendija, a dobra deca se lako zapošljavaju i ovde nalaze uhlebljenje - kaže v.d.dekana Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević.

MLADI KADROVI PREOPTEREĆENI

Diplomci Elektrotehničkog fakulteta su već godinama traženi u svetu, ali danas sve više njih hrli ka Evropi. Dekan tog fakulteta Miodrag Popovićističe da su od početka devedesetih do 2000. godine studenti sa naboljim ocenama prevashodno odlazili u Kanadu i SAD zbog posla ili nastavka studija, dok od 2000. radije biraju evropske zemlje.

- Ima više razloga za to: jedan je blizina, a drugi to što se evropska industrija otvorila prema Srbiji kada je rečo primanju kadra, jer ima manjak kvalifikovanih inženjera, a plate nisu mnogo niže u odnosu na SAD - kaže profesor Popović.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta navodi da se poslednjih nekoliko godina smanjuje broj diplomaca te visokoškolske ustanove koji odlaze iz Srbije.

-To je moj lični utisak, jer mi, nažalost, nemamo informacije gde nam odlaze najbolji studenti, ali ni oni nemaju naviku da se javljaju fakultetu posle završetka studija. Naša Alumni organizacija broji 2.000 članova, mahom onih koji su diplomirali u poslednjih deset ili 15 godina. Nekad uspemo da kao asistente zadržimo najbolje, nekad ne. Jedan od razloga može da bude nerešeno stambeno pitanje, jer se onda mladi lakše odlučuju da odu. Drugi razlog je veliko opterećenje mladih kadrova, oni imaju previše časova na fakultetu, pa im ostaje relativno malo vremena za usavršavanje. To je stvar države, jer za svako radno mesto morate da dobijete odobrenje Ministarstva prosvete, inače ne možete da ga finansirate - kaže profesor Popović.

TRAŽENI HEMIČARI

I prodekan za nastavu Fakulteta organizacionih nauka Milan Martićnavodi da ne uspevaju uvek da zadrže najbolje diplomce kao nastavnike. Neki su, kako kaže, svesni da u početku neće primati visoke plate, kao kad bi radili u privatnim firmama, ali znaju da je to, gledano na duži rok, povoljnije. On dodaje da je prema evidenciji kojom raspolažu, poslednjih četiri-pet godina broj diplomaca FON-a koji odlaze preko granice sveden na minimum. Mladi sa diplomom ovog fakulteta ranije su uglavnom odlazili u Kanadu, Nemačku i druge evropske države, dok se danas zapošljavaju u kancelarijama inostranih kompanija u Srbiji.

Za razliku od njih, više od 90 odsto studenata Hemijskog fakulteta sa prosekom ocena preko osam budućnost gradi u Americi ili Evropi. Dekan Hemijskog fakulteta Živoslav Tešićističe da su hemičari izuzetno cenjeni i traženi svuda u svetu. Mnogi bivši đaci ove škole su profesori na prestižnim američkim univerzitetima i oni otvaraju vrata mlađim kolegama, koji i bez preporuka dobijaju stipendije za doktorske studije. Na pitanje kako regrutuju nastavnički kadar, s obzirom na to da fakultet upisuje mali broj svršenih srednjoškolaca, a najbolji diplomci masovno odlaze, profesor Tešićkaže da je doskoro to bio veliki problem i da su za asistente birali ne od najboljih, većod srednje uspešnih. Situacija se, kako ističe, poslednje dve godine popravila, pa na fakultetu ostaju stipendisti Ministarstva nauke, a trećinu asistenata od kvoruma veća čine i asistenti koji još nisu doktorirali.

Ne zaboravljaju bivše kolege

Mnogi bivši studenti koji su sa najboljim ocenama završili fakultete, nisu zaboravili svoje kolege. Jednu od najpoznatijih alumni organizacija ima Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Profesorka Vladana Likar-Smiljanićkaže za naš list da postoje četiri alumni organizacije ETF-a. Prva je osnovana u Engleskoj, druga u SAD, i to na istočnoj obali (to je najjača organizacija), treća je u Švajcarskoj i njoj „pripadaju“ Holandija, Belgija i Nemačka, a četvrta je u Srbiji. Nekadašnji studenti elektrotehnike prethodnih godina su mnogo učinili da pomognu svojim bivšim profesorima i mlađim kolegama. Procenjuje se da je u poslednjih pet godina ta pomoćiznosila oko milion evra. Osim novca koji je izdvojen za sređivanje i doziđivanje prostora, fakultet je dobio značajnu računarsku opremu, literaturu.

Nekadašnji uspešni studenti FON-a i Hemijskog fakulteta koji su zaposleni na stranim univerzitetima angažovani su često kao gostujući profesori. Dekan Hemijskog fakulteta Živoslav Tešićkaže da od njih dobijaju hemikalije, stručnu literaturu i sitnu opremu.