Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.

Smanjen prosek dužine studija

Objavio Nemanja Srećković, 30. 1. 2009. 00:18

(RTS) - Prosek studiranja na fakultetima u Beogradu smanjen posle potpisivanja Bolonjske deklaracije i uvođenja reformisanih programa u visokoškolske ustanove.

Studenti beogradskog Fakulteta veterinarske medicine skratili su prosek studiranja za godinu i po, posle uvođenja reformisanih programa, koje je Srbija kao potpisnica Bolonjske deklaracije obavezna da sprovede na svojim visokoškolskim ustanovama.

Prema poslednjem izveštaju, u školskoj 2007/08. godini prosek studiranja na veterini bio je 8,5 godina, dok je prethodne akademske godine taj podatak iznosio više od deset godina, rekao je Tanjugu dekan tog fakulteta Velibor Stojić.

Podaci su bolji i za Šumarski fakultet, na kome je u školskoj 2006/07. godini prosek studiranja bio duži od devet godina, dok je u 2007/08. smanjen na 8,1 godinu.

Na Pravnom fakultetu ranije se studiralo prosečno gotovo sedam, a sada 6,8 godina.

Pojedinačni izveštaji o prosečnom studiranju na svim fakultetima Univerziteta u Beogradu biće razmatrani na narednim sednicama univerzitetskih tela, rečeno je u Rektoratu.

Srbija je, kao i druge zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije, prihvatila obavezu da do sledeće godine usaglasi svoj sistem visokog obrazovanja sa tim dokumentom, koji pored ostalog treba da afirmiše kvalitetne studijske programe i kadrove.

Bolonjski proces znači drugačije vrednovanje studenata u sticanju znanja, kroz bodovanje uloženog rada na predavanjima, vežbama, konsultacijama, pripremama za nastavu, seminarskim radovima, projektima i drugim programima.

U toku jedne akademske godine student treba da prikupi 60 bodova i u proseku da radi 40 časova sedmično. Takvim tempom akademci imaju mogućnost da na samom fakultetu završi oko 70 odsto svojih obaveza.

Deklaraciju je potpisalo više od 40 zemalja, a Srbija se tom krugu pridružila 2003. godine.

Statistički podaci govore da je u Srbiji tek nešto više od sedam odsto visokoobrazovanih ljudi, što je daleko manje od proseka u Evropskoj uniji, koji iznosi oko 25 odsto.

Posle 2010. godine ne bi trebalo da bude naknadnog povećanja već odobrenih upisnih kvota, što je do sada bila redovna praksa, a predviđeno je i studiranje po sistemu "godina za godinu".