Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Sonja Nektarijević, novi student prorektor Beogradskog univerziteta
(Danas) - Borba protiv korupcije i visokih školarina, formiranje studentske konferencije univerziteta - tela koje na nacionalnom nivou štiti interese akademaca, donošenje zakona o studentskom organizovanju i jačanje uloge univerziteta, najvažnija su pitanja kojim će se studentski predstavnici baviti u narednih godinu dana. Sonja Nektarijević, novi student prorektor Beogradskog univerziteta, najavljuje u razgovoru za Danas da će do kraja semestra biti organizovan edukativni seminar za studente prodekane, predsednike studentskih parlamenata fakulteta i delegate u Studentskom parlamentu Univerziteta u Beogradu.
- Ideja je da studentske predstavnike obučimo da što kvalitetnije obavljaju svoju dužnost, jer su upravo oni pokretači promena na svojim fakultetima. Smatram da bi najpre trebalo motivisati studente prodekane da se aktivno uključe u reformu i rešavanje problema od interesa za studente, jer im Zakon o visokom obrazovanju daje puno prostora za delovanje, a to uprave fakulteta uglavnom ne prepoznaju. Studenti čine 20 odsto članova nastavno-naučnih veća, a često se dešava da samo student prodekan prisustvuje tim sednicama. Suština je, dakle, da ih stimulišemo i da im pomognemo da imaju što bolju komunikaciju sa dekanima i profesorima, a da, s druge strane, uloga univerziteta bude mnogo veća. U sadašnjem zakonu organizacija univerziteta je skrajnuta, a fakultetima je ostavljeno puno prostora da budu autonomni, što treba promeniti - kaže Sonja Nektarijević.
Kao jedan od prioriteta u svom jednogodišnjem mandatu, Sonja navodi otvaranje pitanja korupcije na Beogradskom univerzitetu, jer, kako kaže, taj univerzitet nije slučajno zaobiđen u otkrivanju afera na nekoliko visokoškolskih institucija u zemlji i okolnim državama. Sonja ističe da je malo ljudi spremno da otvoreno govori o korupciji u visokom obrazovanju i da bi u rešavanje problema trebalo uključiti nezavisne organizacije iz regiona koje se time bave, uz podršku studenata i fakultetskih uprava. Dodaje da se projekti u vezi sa sprečavanjem korupcije sprovode na univerzitetima u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji i da bi u njih što pre trebalo da se uključi i Beogradski univerzitet.
Upitana koliko su realni studentski zahtevi Sonja odgovara da „u svakom zahtevu ima specifične težine i logike“. Bezuslovan upis godine za „stare“ studente bi, prema njenom mišljenju, rešio veoma različite situacije po fakultetima, a zahtev da svi samofinansirajući akademci upišu narednu godinu sa 42 boda, najviše zavisi od finansijskih mogućnosti države.
S obzirom na to da dosadašnji napori Studentskog parlamenta da se smanje školarine nisu urodili plodom (većina fakulteta nije htela da dostavi specifikaciju troškova) Sonja smatra da bi trebalo krenuti od godišnjih finansijskih izveštaja fakulteta.
- Država je najavila da ćemo u junu videti nove cifre na oglasnim tablama prilikom upisa. Pitanje školarina je vezano sa upisom budžetskih i samofinansirajućih studenata, tako da najpre treba videti kako će ovaj problem biti rešen, da bismo znali kako da nastupimo kada je rečo školarinama - kaže Sonja.
Naša sagovornica ukazuje na to da uticaj studentskih predstavnika na dešavanja na univerzitetu zavisi od spremnosti uprava da akademce prihvate kao partnere. Prvi saziv Studentskog parlamenta je postavio temelj, a na novom rukovodstvu je da ličnim angažmanom i uticajem pomogne kolegama da reše nagomilane probleme na fakultetima. Na komentar novinara Danasa da je Studentski parlament veoma često služio za lične razmirice i promociju pojedinih članova, koji su bili aktivni u političkim strankama, Sonja kaže da se tome strogo protivi, ali ukazuje na to da svaki predstavnički sistem ima mane i da će uvek biti ličnih interesa. Priznaje da je unutar parlamenta bilo razmirica zbog čega je „dugo plaćao danak i njegov rad je bio kočen“.
- Ne mislim da je Studentski parlament previše značajan političkim partijama, ali će svako gledati da imaju uticaj, i to ne možemo sprečiti, ali možemo biti svoji u svemu tome i dati maksimum da bismo ostvarili cilj zbog koga smo izabrani - poručuje Sonja.
Akademci kao partneri u reformi
Sonja Nektarijevićje studentkinja pete godine Farmaceutskog fakulteta. U prethodnom mandatu je bila student prodekan i delegat Studentskog parlamenta. Za probleme akademaca i studentsko organizovanje se zainteresovala kao član radne grupe koja se bavila reformom studijskih programa i implementacijom Bolonjske deklaracije na Farmaceutskom fakultetu. Dobru prolaznost na tom fakultetu objašnjava činjenicom da studenti aktivno učestvuju u reformi, ali i spremnošću profesora da akademce prihvate kao ravnopravne partnere u tom procesu.
- Na nekim predmetima išli smo do toga da smo bukvalno brojali koliko stranica knjige treba pročitati da bi se spremio neki kolokvijum ili ispit. Potom smo preračunavali koliko treba sati da bi se gradivo naučilo, a onda smo to pretvarali u bodove. Išli smo, dakle, od temelja do bodova, a na mnogim fakultetima je princip bio da se bodovi mehanički dodeljuju predmetima, što je rezultiralo slabom prolaznošću. Izmenama Zakona o visokom obrazovanju jeste omogućeno da veći broj studenata upiše narednu godinu, ali nije uspostavljen mehanizam sprovođenja reforme. Fakulteti se i dalje štite finansijski, odnosno dobijaju dovoljno prihoda bez obzira na to da li sprovode reformu ili ne - ističe Sonja.