fascikla.com - studiraj i uživaj!

Studentski demokratski iskorak

(Dnevnik) - Implementacija Bolonjske deklaracije na Univerzitetu u Novom Sadu traje nekoliko godina. Osim mnogih novina koje nam je donela, a koje su predviđene Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. godine, predviđa i određene promene u studentskom organizovanju.

Studentski parlament, kao novina u dosadašnjem načinu studentskog organizovanja, predstavlja svojevrsni demokratski napredak, ali i izazov u ovoj sferi studentskog života.

Studentske predstavnike biraju studenti tj. njihove kolege, što pretpostavlja stvaranje takve atmosfere na fakultetu, odnosno univerzitetu, koja bi trebalo da odslikava pravu volju studenata. Iz reda studentskog parlamenta biraju se predstavnici u organe fakulteta, odnosno univerziteta, dok u nadležnost parlamenta spada izbor predsednika parlamenta i izbor studenta prodekana na nivou fakulteta, odnosno izbor studenta prorektora na nivou univerziteta.

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu je organ Univerziteta preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Opšta pretpostavka i ideja prilikom uvođenja Studentskog parlamenta kao univerzitetskog organa u kojem su zastupljeni studenti svih fakulteta bila je da će se prevazići nejasnoća, godinama prisutna u studentskom organizovanju: ko je reprezent studenata? Ko štiti studentska prava? Ko se bori za studente? Odgovor je trebalo da bude: Studentski parlament Univerziteta. Na UNS-u su prvi izbori za studentski parlament održani novembra 2006. godine, s mandatom članova od šest meseci.

Po Zakonu o visokom obrazovanju, izbori za studentski parlament održavaju se svake godine u aprilu, tajnim i neposrednim glasanjem, a mandat članova traje godinu dana. Statutom UNS-a propisano je da se na fakultetima istovremeno s izborima za fakultetski parlament održavaju i izbori za univerzitetski, s posebne liste.

To, praktično znači, da se održavaju paralelni izbori, istovremeno, u istom danu, na istom mestu, za oba parlamenta. Umesto jednog listića, glasač dobija dva. S obzirom na to da UNS u svom sastavu ima 14 fakulteta, Studentski parlament Univerziteta broji 32 člana (što je predviđeno Statutom UNS-a), s tim da po jednog biraju Novosadsko udruženje studenata s invaliditetom i Unija romskih studenata.

Takođe je predviđeno da svaki fakultet ima bar jednog predstavnika u Univerzitetskom parlamentu, što je apsolutno korektno.

Student koji želi da se kandiduju treba da prikupi 50 potpisa podrške svojih kolega, i tek se tada kandiduje. Naravno, kandidati moraju biti redovni studenti, upisani u akademsku godinu u kojoj se izbor sprovodi. Parlament mora da bude konstituisan najkasnije do 15. maja, a do tada radi stari saziv ovog organa.

Prema Poslovniku Studentskog parlamenta UNS-a, predsednik i potpredsednik parlamenta biraju se na konstitutivnoj sednici, kojom predsedava rektor. Iz reda Studentskog parlamenta biraju se studentski predstavnici u ostale organe Univerziteta: Senat i Savet, gde je po pet studenata. Izvršni organ parlamenta je Studentsko veće, kojim, po funkciji, predsedava student prorektor.

Studentsko veće izvršava zadatke koje mu poveri parlament, a može obavljati i deo poslova iz nadležnosti parlamenta, ali samo po ovlašćenju tog organa. Međutim, Studentski parlament može staviti van snage odluku Studentskog veća ukoliko je u suprotnosti sa zadatkom koji mu je poveren. Naravno, Studentsko veće odgovara za svoj rad Studentskom parlamentu.

Pored Studentskog veća, Parlament može osnovati i pomoćna radna tela u obliku stalnih i povremenih komisija, dok se delokrug rada, broj i sastav komisije utvrđuje odlukom Studentskog parlamenta o imenovanju komisije. Na UNS-u Studentsko veće još uvek nije formirano, kao ni pomoćna radna tela.

Predsednika Studentskog parlamenta bira Parlament, javnim glasanjem s 50 odsto + jednim glasom, odnosno, u našem slučaju, za izbor predsednika dovoljno je 17 glasova „za“.

Mandat predsednika Studentskog parlamenta traje godinu dana, on saziva sednice ovog organa i rukovodi njima.