Studija "Pisana reč u srpskom srednjem veku"
(RTV) _ Izdavačka kuća "Stubovi kulture" hrabro odoleva plimi komercijalizacije objavljujući naslove koji će trajno obogatiti srpsku kulturu kao što je studija "Pisana reč u srpskom srednjem veku" u podnaslovu "Značaj i upotreba pisanih dokumenata u srednjevekovnom srpskom društvu" dr Đorđa Bubala.
Predavač na Odeljenju za istoriju beogradskog Filozofskog fakulteta Bubalo (41) je nagrađen za diplomski i magistarski rad, a doktorirao je 2007. disertacijom "Pisana dokumenta u srednjevekovnom srpskom društvu", koja je osnova za upravo objavljenu knjigu koja je danas promovisana u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Bubalo je pored rada na Katedri za istoriju srpskog naroda u srednjem veku angažovan na projektima Ministarstva nauke i jedan je od dobitnika nagrade ovog ministarstva za izuzetne rezultate u naučnom radu.
Pored knjige "Srpski nomici" koju je objavio Vizantološki institut SANU Bubalo je objavio više od 30 naučnih radova i preko 120 odrednica u stručnim enciklopedijama.
Predavač na Odeljenju srpske književnosti (srednji vek) na beogradskom Filološkom fakultetu dr Irena Špadijer je rekla da je značaj ove studije u tome što se autor oslanja na dugogodišnja istraživanja građe, što se jasno se vidi da suvereno vlada materijom i to mu daje pravo da izriče ocene i donosi jasne zaključke.
Prema njenim rečima, Bubalo je razbio mnoge stereotipe baveći se fenomenom pismenosti u funkcionalnom vidu dokazujući da Srbi u srednjem veku nisu se u tom pogledu bitno razlikovali od suseda i bliža im je bila Evropa nego mnogo obrazovanija Vizantija.
Bubalo je napomenuo da na ovom poslu nije imao prethodnika jer su naučnike zanimale vladarske povelje i književnost umesto da se pozabave veoma fragmentarno sačuvanim spisima vezanim za svakodnevni život, bilo da su to propisi, sudske odluke, sudski sporovi, prepiska pa i falsifikati.
Po njegovom saznanju registrovano je samo hiljadu dokumenata od 12. do kraja 15. veka što je izuzetno malo prema građi koju ima Mađarska (više od 300.000 dokumenata), ali je bolja situacija nego u Bugarskoj.
Autora je interesovalo koliko je srednjovekovni čovek polagao veru u pisanu reč bez obzira da li je bio sam pismen i uverio se da su verovali da je samo ono što je zabeleženo trajno. To je ilustrovao citatom da se često darivanje izjednačavalo sa pisanjem - "vladar je tom i tom manastiru zapisao (darivao) selo".
Bubalo je konstatovao da se ne mogu doneti statistička uopštavanja vezana za pismenost Srba u srednjem veku, ali je pouzdano utvrđeno da je vladalo interesovanje za pisanje pisama pošto su sačuvani priručnici o raznim formama epistila.