Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Svaki četvrti student položio sve ispite
(Borba) - Bolji uspeh pokazali studenti na budžetu od onih samofinansirajućih. Svaki četvrti student Univerziteta u Beogradu koji je u oktobru završio prvu godinu položio je sve ispite u roku, dok trećina brucoša nije uspela da pređe minimalni prag od 42 ESPB boda i upiše drugu godinu. Analiza rezultata studenata koji su u prvu godinu upisani školske 2007/08. godine pokazala je da je približno isti broj studenta u odnosu na prethodnu generaciju upisao drugu godinu.
Od 13.179 studenata, njih 8.871, odnosno 67,33 odsto prikupilo je 42 ESPB boda, što je bila donja granica za upis druge godine, dok je 3.394 studenta, odnosno 25,75 odsto položilo sve ispite i prikupilo 60 ESPB bodova. Ovi rezultati pokazuju da bi samo svaki četvrti student mogao da upiše drugu godinu da Zakon o visokom obrazovanju nije promenjen amandmanima. Naime, prema prvobitnoj verziji tog zakona narednu godinu studija trebalo je da mogu da upišu studenti koji su položili sve ispite, međutim, odlučeno je da se granica za upis spusti i postepeno se povećava broj potrebnih bodova. Pre dve godine bilo je potrebno 37 bodova, a prošle 42 boda.
Najviše studenata upisalo je drugu godinu na Farmaceutskom fakultetu, čak 93,23 odsto, zatim na Geografskom fakultetu, 92,48 odsto, i na Arhitektonskom fakultetu - 92,45 odsto. Na drugu godinu najmanje je prešlo studenata na Mašinskom fakultetu (36,95 odsto), Tehnološko-metalurškom (40,93 odsto) i Fizičkom fakultetu (42,53 odsto).
Broj studenata koji su položili sve ispite povećan je u odnosu na prethodnu generaciju za oko tri odsto, a svoje obaveze su na vreme uspeli da reše u najvećem broju studenti Arhitektonskog fakulteta (86,79 odsto) i Farmaceutskog fakulteta (75,38 odsto), dok je na Mašinskom fakultetu samo 1,29 odsto studenata položilo sve ispite, a na Šumarskom pet odsto.
Prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu Neda Bokan kaže da su ovogodišnji rezultati za nijansu bolji nego prethodne godine.
„Otprilike je isti broj studenata upisao drugu godinu, a ova generacija je, umesto 37 bodova, morala da sakupi 42 boda, pa je tu napravljen mali pomak. Takođe, u ovoj generaciji imamo više studenata koji su položili sve ispite na vreme. Primetili smo da su bolji uspeh pokazali studenti na budžetu od onih samofinansirajućih", rekla je Bokan.
Prema njenim rečima, ova analiza je pokazala da je bila ispravna odluka svih univerziteta u Srbiji da se broj ispita za upis naredne školske godine postepeno povećava, a ne da se odmah postavi 60 bodova, kako je prvobitno predviđao Zakon o visokom obrazovanju.
„Reforma je dugotrajan proces za koji treba imati strpljenja. Nešto bolji rezultati ove godine pokazuju da smo na dobrom putu, ali još imamo dosta problema koji se razlikuju od grupacije do grupacije fakulteta", istakla je Bokan.
Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Jović kaže da i profesorima i studentima predstoji još dosta rada i truda.
„Ove generacije su eksperimentalne, a ni studenti ni profesori nisu navikli na nov sistem rada. Nismo zadovoljni konačnim rezultatima, ali je važno da ima pomaka", rekao je Jović.
On je najavio da će uskoro studenti početi da vrednuju rad nastavnika i nastavnih programa.
„Ne znamo još da li su fakulteti dobro odredili koliko određeni predmeti nose bodova i kolika je opterećenost studenata. U narednom periodu trebalo bi od studenata da dobijemo povratnu informaciju o njihovoj opterećenosti, programima i radu studenata", rekao je Jović.
Univerzitet u Beogradu uradio je i analizu efikasnosti studiranja visokoškolaca koji su prošle godine bili druga godina. Svaki četvrti student od njih 7.462 koji je bio upisan u drugu godinu nije dao uslov za treću, a svaki peti student druge godine položio je sve ispite.
Neda Bokan je najavila da Univerzitet uskoro planira da pokrene trogodišnji projekat unutrašnje evaluacije, u čijoj bi se prvoj fazi Univerzitet upoznavao s praksom i rešenjima univerziteta van Srbije, a zatim pripremao metode za analizu svojih fakulteta kako bi se kvalitet nastave poboljšao.
Studiraju 2,3 godine duže
Univerzitet u Beogradu uradio je i analizu efikasnosti studiranja akademaca koji su učili po starom programu i fakultet završili u toku prošle školske godine. Prosečno predviđeno trajanje studiranja na ovom univerzitetu bilo je 4,5 godina, a sa apsolventskim stažom 5,4 godine. Međutim, studenti su fakultete završili prosečno za 7,69 godina, što predstavlja 2,3 godine duže od predviđenog roka. Prosečna ocena je bila 7,96.
Od 9.547 studenata koji su diplomirali tokom prošle školske godine samo njih 16 odsto je završilo studije pre roka. Prema podacima do kojih je došao Univerzitet u Beogradu, najduže studiraju akademci Fakulteta veterinarske medicine, čak 10,12 godina, zatim slede studenti Mašinskog fakulteta (9,5 godina), Arhitektonskog fakulteta (9,19 godina) i Rudarsko-geološkog fakulteta (9,14 godina). Najbrže diplomiraju studenti Filološkog fakulteta (4,86 godina) i Fakulteta bezbednosti (5,16 godina). Najbolji prosek ostvarili su studenti Biološkog i Fizičkog fakulteta, čija je prosečna ocena bila 8,6, dok je na Fakultetu bezbednosti najniža prosečna ocena 7,09.
Na Univerzitetu u Beogradu ističu da se efikasnost studiranja za nijansu povećala u odnosu na pre dve godine, kada je prosek studiranja bio 7,84 godine, a povećana je i srednja prosečna ocena sa 7,94 na 7,96. Takođe, povećan je i broj studenata koji su diplomirali pre roka.