fascikla.com - studiraj i uživaj!

Ta divna stvaralačka energija

(Dnevnik) - Univerzitet u Novom Sadu u aprilu je osnovao Centar za razvoj obrazovanja, kao svoju organizacionu jedinicu, s ciljem da promoviše razvoj obrazovanja na svim nivoima u saradnji s relevantnim institucijama u Srbiji.

U rad Centra uključeno je sedam fakulteta ovog univerziteta koji obrazuju bar jedan profil za rad u obrazovanju, a to su Filozofski, Prirodno-matematički, Pedagoški, Akademija umetnosti, Sporta i fizičkog vaspitanja, Učiteljski na mađarskom nastavnom jeziku i Tehnički „Mihajlo Pupin“. Svaki od njih imenovao je jednog, dva ili tri profesora, u zavisnosti od svoje veličine.
Prof. dr Zorana Lužanin, predsednica Stručnog veća Centra, ističe da je ovakva univerzitetska jedinica bila neophodna da bi se ostvarila saradnja takozvanih nastavničkih fakulteta (koji obrazuju studente za rad u prosveti) u cilju podizanja kvaliteta nastave, a što će se činiti kroz formiranje kurseva dostupnih svim zainteresovanim studentima na studijskim programima sa zvanjem profesor.

– Ideja da se osnuje ovakav centar nastala je još pre godinu dana jer je uočeno da su svi nastavnički fakulteti radili parcijalno. Kad su se pripremali za akreditaciju, recimo, svi su imali strašno veliki problem s pedagogijom i psihologijom jer se ispostavilo da nema dovoljno odgovarajućih nastavnika, niti se znalo koliko treba časova... Tada je bilo dovoljno minimalno 18 ESP bodova iz psiholoških, pedagoških i metodičkih predmeta i većina fakulteta napravila je studijske programe s toliko bodova zbog opterećenja nastavnika. Onda je lane donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i propisao da studenti koji se školuju za rad u prosveti moraju da imaju ukupno 36 ESP bodova iz PPM predmeta. Naravno, na fakultetima je počela „popravka“ ovih studijskih programa jer kad menjate do 30 odsto studijskog programa ne morate u reakreditaciju kod Komisije za akreditaciju – objašnjava profesorka Lužanin i priseća se kako je na jednoj konferenciji o visokom obrazovanju u Centru „Sava“ objašnjeno da je prvobitnih 18 ESPB za buduće prosvetne radnike Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrdio procenivši da u Srbiji nema dovoljno univerzitetskih profesora metodike, pedagogije i psihologije koji mogu držati te predmete.

– To je tačno, naročito nedostaje, ili se guraju u zapećak, profesora metodike nastave, a ako bi nastavnici u školama realno sagledali kvalitet nastave koju drže, verujem da će većina reći da im baš taj deo nedostaje. Nije dovoljno samo vrhunsko znanje iz matematike ili hemije da odete da predajete u peti osnovne, morate voditi računa o tome da je stvarno pitanje psihologije kada dete može da usvoji neke stvari. Znajući sve to, a smatrajući da univerzitet treba da razvija neke integrativne funkcije, javila se ideja da UNS osnuje Centar za razvoj obrazovanja.
Pre no što je univerzitetski Senat doneo odluku o osnivanju, rektor prof. dr Miroslav Vesković je u januaru sa sedam dekana potpisao sporazum o tome da će tih sedam fakulteta s Univerzitetom sarađivati na razvoju obrazovanja. Centar nema status pravnog lica, stručna veća i Koordinaciono veće su njegovi stalni članovi, na okupu su, ističe profesorka Lužanin, zaista ljudi koji su istinski zainteresovani za unapređenje kvaliteta. Takođe, kada se na jednom mestu objedini više malih, dobija se daleko veća energija, situacija na univerzitetu (recimo, ako negde nedostaje neki profesor) bolje se sagledava iz jedne „tačke“, u kojoj se, istovremeno, bolje i sagledava i raščivijava neka problematika.

– Centar je lepo profunkcionisao i trebalo bi da ima i svoj studijski program, a nadamo se da će to biti doktorske studije iz metodike nastave. Svi smo donekle priučeni „metodičari“, prave studije iz metodike nastave su de fakto interdisciplinarne i, osim struke, treba da sadrže i pedagogiju i psihologiju. Centar je tu da pravi i razne kurseve. Problem „bolonje“ jeste to što student jednog fakulteta ne može na susednom fakultetu da upiše neki predmet koji ga interesuje, a ovako preko Univerziteta pokušaćemo da započnemo i takvu priču – kaže dr Lužanin, i naglašava da su neke od zacrtanih delatnosti Centra i kreiranje programa za obuku nastavnika i profesora u cilju doživotnog obrazovanja, pripremanje profesora različitih profila koji rade u školama za polaganje stručnog ispita, aktivno uključivanje u reformu obrazovanja u Srbiji, razvijanje saradnje s univerzitetima u Evropi, realizacija naučnih projekata u oblasti obrazovanja...

V. Čekić

Integrisane studije ili master za nastavnike

– Za sada postoje dve ideje o tome kako bi se mogli realizovati nastavnički studijski programi s ukupno 36 ESP bodova. Novosadski univerzitet želi da to budu petogodišnje integrisane studije na matičnim fakultetima, zato što u istom, krovnom zakonu o obrazovanju i vaspitanju, stoji da je uslov da bi neko radio u školi – da ima završen drugi stepen visokog obrazovanja, odnosno 300 ESP bodova – kaže prof. dr Zorana Lužanin. – U tih pet godina student matematike na PMF-u, mogao bi, ako to želi, da uzima još neke predmete, recimo, na Pedagogiji, na Filozofskom, da od prve godine ide u škole, navikava se na rad s decom...

Međutim, postoje i drugi modeli, a to je da četiri godine imate struku, a dodatna master godina da bude iz pedagoških, psiholoških i metodičkih predmeta, što je dosta teško izvodljivo ako vam na te master programe nagrnu s raznih struka – istoričari, matematičari, fizičari... i treba da rade završni rad. Pri tom, ubacivanje pedagogije, psihologije tek na kraju studija nekome ko sutra treba da ode u školu da predaje jeste kao da student medicine prvi put pacijenta vidi na šestoj godini studija.