fascikla.com - studiraj i uživaj!

Univerzitet u Beogradu opet u posedu 50 stanova

(Borba) - Do Drugog svetskog rata Univerzitet u Beogradu bio među najbogatijim u Evropi, a dolaskom komunista na vlast sva imovina im je oduzeta

Univerzitetu u Beogradu vraćeno je 50 stanova koji su im oduzeti posle Drugog svetskog rata kada su sve zadužbine ove visokoškolske ustanove nacionalizovane. Ovo je prva sudska presuda posle Drugog svetskog rata kojom se poništavaju ugovori o otkupu stanova i Univerzitetu priznaje vlasništvo nad imovinom koju je nekada posedovao, a koja je zatim bila oduzeta. Prorektor Univerziteta u Beogradu Branko Medojević rekao je da je Vrhovni sud doneo veoma važnu presudu za Univerzitet.

"Vrhovni sud je poništio ugovore o otkupu tih stanova i oni su ponovo vraćeni našim zadužbinama. Pošto se novac od prihoda zadužbina koristi za isplatu studentskih stipendija, ove stanove ćemo nastaviti da izdajemo i dajemo novac najboljim studentima. Procenjujemo da ćemo tim novcem moći da stipendiramo još od 50 do 70 studenata", rekao je Medojević.

Tradicija zadužbinarstva je bila veoma razvijena u Srbiji krajem 19. veka sve do početka Drugog svetskog rata. Univerzitet u Beogradu je bio među najbogatijim univerzitetima u Evropi, a njegova imovina je procenjena na tadašnjih milijardu dolara. Ne postoje tačni podaci o broju zadužbina koje je Univerzitet posedovao, ali u arhivskoj građi postoje dokazi za najmanje 90 zadužbina, dok se u dokumentima Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu iz 1970. godine pominju 23 zadužbine i 77 fondova. Prihodi od tih zadužbina su korišćeni za nagrađivanje talentovanih, siromašnih i hendikepiranih studenata, razvoj nauke, usavršavanje profesora.

Dolaskom komunista na vlast, imovina zadužbina bila je konfiskovana i bukvalno razgrabljena, a ljudi su se nasilno useljavali u stanove, koristili poslovne prostore i placeve. Smatralo se da su zadužbine ostatak kapitalističkog društva u kome su bogati pojedinci eksploatisali radnike i na taj način dolazili do ogromnog bogatstva. Zbog toga je vlast raspolaganje tom imovinom prenela na državne organe, stanari koji su se uselili u prostorije zadužbina plaćali su veoma male zakupnine, a vremenom su ti stanovi otkupljeni. Kako se vlast loše odnosila prema zadužbinama najbolje pokazuje primer Zadužbinskog odseka pri Sekretarijatu za prosvetu koji je iz svojih prostoriji iseljen u daleko lošije kako bi na njihovo mesto bila smeštena Uprava Beogradskog cirkusa.

Posle nacionalizacije Univerzitet u Beogradu nije dobijao prihode od svojih zadužbina niti su se oni koristili u svrhu za koju su bili namenjeni, a samo zadužbinarstvo je zamrlo. Tek 1995. godine, Ministarstvo kulture je donelo odluku da Univerzitet u Beogradu ima samo 11 zadužbina i dva fonda, a Univerzitet je ponovo pokrenuo njihov rad. Pet godina kasnije, ove zadužbine su vraćene Univerzitetu da upravlja sa njima, ali su samo beogradske opštine Stari grad i Vračar vratile imovinu, dok Savski venac, Zemun i Vračar odbijaju to da urade.

Novi zadužbinari

Poslednjih godina Univerzitet u Beogradu je dobio i nove zadužbinare. "Petar Srnić je, posle smrti, Univerzitetu u Beogradu ostavio tri stana u glavnom gradu, a od zakupnine tih stanova će se dodeljivati stipendije. Jedna osamdesetogodišnja gospođa iz Beograda, koja je htela da ostane anonimna, testamentom je Univerzitetu poklonila ušteđevinu od oko 30.000 evra koja je namenja za pomoć studentima sa prosekom 10", rekla je Jasmina Kabadaja.

Zadužbine čiji je rad obnovljen 1995. godine:

1. Zadužbina Svetozara Vidakovića i žene Magdalene, zgrada u Gospodar Jevremovoj ulici 55, površine 178 kvadrata, prihod namenjen za usavršavanje profesora, izdavanje priručnika i drugih materijala,
2. Zadužbina Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića Trebinjca, zgrada na Andrićevom vencu, površine 2.115 kvadrata, prihod namenjen za nagrađivanje studentskih radova iz oblasti pravnih i ekonomskih nauka,
3. Zadužbina Veselina Lučića, dve zgrade u Ulici Đorđa Jovanovića 5 i zgrada na Gundulićevom vencu 39, povrešine oko 2.000 kvadrata, prihod namenjen za nagrađivanje naučnih radova i književnih ostvarenja,
4. Zadužbina Đoke Vlajkovića, zgrada u Vlajkovićevoj ulici 5, površine 1.874 kvadrata, prihod namenjen pomaganju opštih potreba univerziteta u oblasti obrazovanja i nauke,
5. Zadužbina Vlajka Kalenića, zgrada u Svetogorskoj ulici 12, površina 2.597 kvadrata, prihod namenjen za pomaganje odličnih studenata Ekonomskog fakulteta slabijeg ekonomskog stanja,
6. Zadužbina Luke Ćelovića Trebinjca, zgrade u ulicama Marka Kraljevića 1, Gavrila Principa 14 i 16, Karađorđeva 65, Zagrebačka 3-9; ukupne površine 3.325 kvadrata,
7. Zadužbina dr Živana Gašića, zgrada u Ulici srpskih vladara 56, površine 2.713 kvadrata,
8. Zadužbina Gliše i Marije Rakić, zgrade u Bežanijskoj 58 i Oraškoj 53 u Zemunu,
9. Zadužbina Dragoljuba Marinkovića, zgrada u Bulevaru kralja Aleksandra 26, površine 1.126 kvadrata,
10. Zadužbina Ljubice M. Zdravković, zgrada u Sinđelićevoj ulici 23,
11. Zadužbina Rada i Milana Vukićevića, zgrade u Resavskoj 9 i Ruzveltovoj 20,
12. Fond Milana Stevanovića Smederevca i supruge Darinke, zgrada na Terazijama 39, površine 2.115 kvadrata,
13. Fond Olge i Miodraga L. Panića, zgrada u Dalmatinskoj 95.

Najveći dobrotvori

Najpoznatiji zadužbinari Univerziteta u Beogradu bili su Luka Ćelović Trebinjac, Miša Anastasijević, Ilija Milosavljević Kolarac, Nikola Spasić, kraljica Natalija Obrenović... Zanimljivo je da je među zadužbinarima bilo vrlo malo intelektualaca, a svoju imovinu su često ostavljali polupismeni ljudi koji su znali da cene obrazovanje. Među donatorima ima običnih ljudi koji su odvajali svoje skromne ušteđevine da bi se upisali u spisak zadužbinara, a dosta roditelja je posle prerane smrti svoje dece ostavljalo novac Univerzitetu za stipendiju studenata kako bi, na taj način, sačuvali sećanje na svoju preminulu decu.

Luka Ćelović Trebinjac

Luka Ćelović Trebinjac bio je najveći dobrotvor i celokupnu imovinu je ostavio Univerzitetu u Beogradu. Njegova imovina procenjena je na oko 50 miliona dolara, a posedovao je ceo kvart oko Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ćelović je rođen u okolini Trebinja, a sa nepunih 18 godina došao je u Beograd. Bavio se trgovinom, zatim je učestvovao u osnivanju Beogradske zadruge, čiji je bio i predsednik, a za vreme Prvog svetskog rata, pratio je trezor Narodne banke Srbije na putu do Marseja zajedno sa Đorđem Vajfertom i Markom Stojanovićem. Ćelović je doprineo i estetskom uređenju Beograda, a nekadašnja Savamala, prostor oko Železničke stanice uređen je po uzoru na velike evropske gradove. On je napravio i veliki park pored Ekonomskog fakulteta, koji je u to vreme bio najlepši u Beogradu, a danas nosi pogrdno ime, dok sećanje na Luku Ćelovića nije sačuvano. Pošto je kao siromašan đak dobio najosnovnije obrazovanje, tokom života odricao se učešća u kulturnim, javnim i političkim događajima jer je osećao praznine u svome obrazovanju. Zbog toga je svu imovinu ostavio Univerzitetu u Beogradu.

Đoka Vlajković

Đoka Vlajković je bio kapetan u ruskoj i srpskoj vojsci i učestvovao je u ratovima u Austriji, Krimskom ratu i svim srpsko-turskim ratovima u to vreme. Od dve penzije, ruske i srpske, stekao je veliki imetak na trgu Nikole Pašića i na Vračaru. Imovinu je ostavio sinu, a ukoliko on umre, zaveštao ju je državi Srbiji u obavezi da osnuje zadužbinu obrazovne svrhe. Ubrzo posle njegove smrti, umro mu je i sin, a uskoro i supruga i ćerka. Zgrada sa 32 stana i poslovnim prostorom u Vlajkovićevoj ulici, koja je dobila ime po ovom dobrotvoru, pripala je Univerzitetu u Beogradu. Od zakupnine stanarina izgrađeno je nekoliko studentskih domova, štampan je i veliki broj knjiga, a zadužbina je pomogla rad mladih naučnika koji su se bavili istraživanjem iz sociologije i antropogeografije.

Kraljica Natalija Obrenović

Jednu od najvećih zadužbina Univerzitetu je ostavila kraljica Natalija Obrenović. Za srpsku vladarku i studente vezana je zanimljiva priča. Kada je kralj Milan hteo da protera kraljicu iz zemlje, studenti i profesori su stali ispred kočije u kojoj je bila kraljica i vratili je u dvor. U znak zahvalnosti kraljica je studentima ostavila dva rudnika zlata i oko 9.000 hektara šuma u okolini Majdanpeka. Tom zemljom je upravljao Šumarski fakultet, ali je kasnije vlasništvo preneto na "Srbijašume", a fakultetu je ostalo samo oko dva hektara.

Miša Anastasijević

Najpoznatiji dobrotvor Univerziteta je trgovac solju kapetan Miša Anastasijević koji je sagradio zgradu na Studentskom trgu u kome je smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu. Iako je na početku Anastasijević ovu zgradu namenio kao dvor knezu Đorđu Karađorđeviću kada se vrati u Srbiju, ona je postala simbol visokog obrazovanja u Srbiji. Zgrada je urađena po planu velikog arhitekte Jana Nevole, a Anastasijević je zgradu namenio "svome otečestvu". Umro je u Bukureštu, a sahranjen u crkvi u Klećanima. Pre tačno 100 godina osnovan je Odbor koji je imao zadatak da posmrtne ostatke Miše Anastasijevića prenese u Beograd, međutim, to još nije učinjeno.

Opširnije u Borbi