Trenutno možeš da pogledaš univerzitete i fakultete u Srbiji.
Univerzitet u Beogradu razmatraće inicijativu za lakši postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava
(Danas) - Čak 60 odsto kandidata koji su tokom prošle godine podneli zahtev Beogradskom univerzitetu za nostrifikaciju svojih diploma jesu državljani Libije, njih 17 odsto ima srpsko državljanstvo, 5,7 odsto su državljani BiH, 4,9 odsto Makedonije, a 4,2 odsto Crne Gore.
U poslednje četiri godine na Univerzitetu u Beogradu nostrifikovano je ukupno 1.225 stranih diploma, a samo osam zahteva je odbijeno.
Prema novom Pravilniku o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja, koji je počeo da se primenjuje od 1. aprila 2010, do sada su priznate 202 diplome, 34 su odbijene, dok 45 kandidata čeka odgovor, pokazuju podaci Rektorata Beogradskog univerziteta.
Najviše diploma je nostrifikovano na Mašinskom fakultetu (25), Fakultetu političkih nauka (22), Pravnom (19), Ekonomskom (17), Matematičkom (15) i Farmaceutskom (14).
Statistički podaci pokazuju i da je postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja na beogradskim fakultetima po Pravilniku iz 2010. u proseku trajao 50 dana. Najkraće traje na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja - samo tri dana, a najduže na Medicinskom - 138 dana i Elektrotehničkom - 102 dana.
Prorektorka za nastavu Beogradskog univerziteta Neda Bokan kaže za Danas da je, nakon donošenja novog pravilnika procedura priznavanja stranih visokoškolskih isprava znatno brža i jeftinija, ali da „još nije dostignut očekivani nivo efikasnosti“. Kako ističe, ta brzina velikim delom zavisi od rukovodilaca studijskih programa koje kandidat želi da upiše ili na kome želi da nastavi studije.
Ona najavljuje da bi Senat Univerziteta u Beogradu na sledećoj sednici trebalo da razmatra inicijativu da kandidatima bude omogućeno da se zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave upućuju elektronskim putem i tako uštede finansijska sredstva za vreme dok se na univerzitetu proveravaju njihova dokumenta.
Prorektorka Bokan kaže da bi država trebalo da se pozabavi i pitanjem upisnih kvota za strane studente, jer interesovanje stranih studenata za nastavak školovanja na domaćim visokoškolskim ustanovama postoji, ali su upisne kvote relativno male.
- Generalno, i interesovanje domaćih studenata za master i doktorske studije je veće od predviđenih kvota. Od univerziteta se traži da budu otvoreni i internacionalni, ali se, s druge strane, javljaju dileme da li primiti domaćeg ili stranog studenata. Treba imati na umu i da se kvalitet jednog univerziteta prepoznaje i po tome koliko ima stranih studenata - ukazuje Neda Bokan za Danas.