fascikla.com - studiraj i uživaj!

Više troše na reprezentaciju nego na nastavnike

(Politika) - Zakon o rebalansu budžeta rasplamsao je pravi rat na liniji vlada – fakulteti, a član 15, po kojem su fakulteti dužni da daju 40 odsto sopstvenih prihoda, razlog je što ostavke nude rektor i dekani, a čule su se i pretnje da će studenti izaći na ulicu i da neće biti prijemnih ispita.

Rektor Branko Kovačević je pregovore sa ministrima Đelićem i Obradovićem nazvao „razgovorom gluvih”, a sa druge strane su apostrofirani najbogatiji fakulteti, „koji se u vremenima krize ponašaju nesolidarno i rasipnički, a sve preko leđa studenata”. I dok na Pravnom fakultetu u Beogradu tvrde da upravo oni finansiraju državu a ne obrnuto, iz vlade pokazuju podatke koji govore da je ovaj fakultet u 2008. godini potrošio više para na reprezentaciju nego na obrazovanje nastavnika.

Profesor Miodrag A. Jovanović, prodekan za nauku beogradskog Pravnog fakulteta, tvrdi da se u Srbiji za veliki broj državnih fakulteta slobodno može reći da su državni – samo na papiru.

– U prethodnoj godini, za jedan dobijeni dinar od države na ime plata zaposlenih, materijalnih troškova i troškova finansiranja budžetskih studenata, Pravni fakultet je državi vratio 0,99 dinara na ime različitih poreza i doprinosa. U prva četiri meseca ove godine, na svaki dinar od države, mi smo joj vraćali 1,07 dinara. Dakle, Pravni fakultet je taj koji finansira državu, a ne obratno! Od kojih to, onda, sredstava Pravni fakultet ’živi’? Odgovor je prost – od sopstvenih prihoda. U javnosti je odomaćeno mišljenje, koje poslednjih dana po medijima svesrdno potpiruje potpredsednik vlade, da to finansiranje na kraju pada na teret samofinansirajućih studenata. To, međutim, ne može biti dalje od istine. U ukupnoj strukturi prihoda Pravnog fakulteta, tek 31 odsto sredstava dolazi iz tog izvora, dok ostatak predstavlja priliv od izdavačke delatnosti (preko 200 objavljenih naslova u poslednje dve i po godine), specijalizovanih kurseva i programa pravničkog doškolovavanja, rentiranja prostora i učešća u različitim projektima – ističe dr Jovanović.

On podseća i da je prošle godine fakultet svim samofinansirajućim studentima dodelio komplet udžbenika i omogućio da bez naknade po tri puta prijave svaki ispit. Ove godine je snižena školarina za 10 odsto, što uz prošlogodišnju inflaciju predstavlja realno smanjenje za 22 procenta, ističe prodekan i nabraja: u proteklih pet godina fakultet je u obnovu zgrade i modernizaciju nastave utrošio više od 300 miliona dinara, lane je sa više od pet miliona dinara finansirao različite studentske aktivnosti, a verovatno jedini u zemlji iz sopstvenih prihoda pokriva troškove učešća svojih nastavnika i saradnika na međunarodnim konferencijama, nabavku stručne literature i stimuliše postdiplomsko školovanje svojih najmlađih saradnika.

„Za to vreme, država od početka godine konstantno smanjuje uplate ionako minimalnih iznosa na ime materijalnih troškova fakulteta, a Ministarstvo nauke sve neredovnije izmiruje obaveze učesnicima na projektima koje je samo izabralo i obavezalo se da finansira”, ukazuje dr Jovanović.

– Najkritičniji i najglasniji su dekani fakulteta koji ostvaruju najveće dodatne prihode, a pitanje je da li se taj novac stvara na osnovu transfera znanja ili nameta studentima. Imamo informacije od studenata da se mnogo zarađuje za popunjavanje raznih formulara i obrazaca i tu se onda otvara pitanje strukture sopstvenih prihoda, pa i sprovođenja Bolonjske deklaracije. Pa molim vas, ako za jedan formular morate da platite 700 dinara, kako se onda to zove? – postavlja pitanje dr Snežana Pajović, državni sekretar u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. Ona kaže i da upada u oči i to što fakulteti koriste nepreciznu terminologiju – nije ovde reč o sopstvenim već dodatnim prihodima, jer oni ne koriste sopstvenu imovinu, već državnu.

Naš izvor blizak radnoj grupi iz Vlade Srbije, kaže da analiza svakog pojedinačnog fakulteta koja je urađena za potrebe ovih pregovora, pokazuje nešto drugačiju sliku od one koju iznose najbogatiji fakulteti.

„Na primer, podaci pokazuju da Pravni fakultet čak 79 odsto sredstava koje zaradi od studenata na razne načine, troši na – plate. Imamo i podatak da je tokom 2008. godine na usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih potrošio 3,2 miliona dinara, a na troškove reprezentacije, dakle na iće i piće – 4,9 miliona. Kada je reč o bogatoj izdavačkoj delatnosti na koju su tako ponosni, treba reći i da je ona „debelo” potpomognuta uslovom da studenti moraju da kupuju knjige svojih profesora u koje će potom ti isti profesori stavljati paraf, a taj potpis je uslov da izađu na ispit” – kaže naš sagovornik.

Kada je reč o ministru Đeliću, koji je najčešće apostrofiran od strane predstavnika fakulteta, dr Snežana Pajović tvrdi da je ministar imao najbolje namere i ulaže jako mnogo vremena i truda da se pronađe najbolje moguće rešenje.

– Svi smo svesni da će primena člana 15. biti pogubna za pojedine fakultete i institute. Zato je upravo ministar Đelić i predložio formiranje radne grupe u kojoj su predstavnici ministarstava nauke, prosvete, finansija, svih univerziteta i Zajednice instituta, koja je pokušala da uspostavi sistem solidarnosti koji bi do kraja godine omogućio kontinuirano finansiranje – objašnjava dr Pajović.

Kako kaže, ono što fakulteti namerno prećutkuju ili se ne udubljuju, jeste da od tih pomenutih 40 odsto, predloženo je da 16 procenata ostane visokoškolskim ustanovama na raspolaganju uz ograničenje korišćenja tih sredstava na pokriće materijalnih troškova i tekućih popravki i održavanje, a da se preostalih 24 odsto prebaci u budžetski fond solidarnosti, koji bi ostao na raspolaganju univerzitetu i odakle bi rektor sredstva usmeravao najugroženijim fakultetima.

Sandra Gucijan